Фама о медитеранској дијети
Становници Средоземља одавно пију више пива од вина, једу више меса него рибе, а и од поврћа све више одустају. Три деценије опстаје ДАШ дијета, једина дизајнирана да спречи болести срца и смањи притисак
Још се не смирује тле после потреса који су у медицинским круговима изазвале нове америчке препоруке у исхрани. Иако објављене још 7. јануара, четири месеца касније др Бранко Јаковљевић, професор на Катедри за превенцију Медицинског факултета у Београду и један од наших најугледнијих стручњака за исхрану, процењује да ће око ових нових препорука бити још много расправе, ако ни због чега другог онда због тога што је то скупа исхрана и тешко ће се спроводити код просечних људи.
На недавном 10. међународном конгресу о хипертензији, одржаном у Београду, доктор Јаковљевић је казао да ове препоруке представљају „потпуни тектонски поремећај када су у питању савети о исхрани, јер многе ствари сада речене су заправо од раније добро познате и напокон је неко смогао снаге и да то јавно објави и укључи у препоруке.”
Просути цегер с пијаце
Он је подсетио да смо по старој „пирамиди исхране” научили да највећи део наше исхране треба да чине житарице, па онда мало мање воћа и поврћа, па још много мање меса, а уља „тек толико да се на тигању не залепи оно што се спрема.”
– С разлогом су нове препоруке потпуно све окренуле наглавачке. Истина, прва недавно објављена „пирамида исхране” по изгледу је деловала крајње конфузно, као да је неко просуо цегер с пијаце. Срећом касније су то учинили разумљивијим. Прво, инсистира се на повећаном уносу протеина. До сада смо имали 0,8 грама протеина по килограму телесне тежине, а сада се препоручује од 1,2 до 1,6 грама по килограму тежине. Друго, препоручују се пуномасни производи и здрава уља у што већој количини – авокадо, маслиново и кокосово уље. За житарице је препорука да се смање на најмању могућу меру. То је добро, јер од када смо прешли на препоруке да се за доручак једе мусли, много смо грешили – објаснио је др Јаковљевић.
Своје предавање „Исхрана и кардиоваскуларне болести” искористио је да подсети да се управо ове године обележава пуних 30 година од лансирања ДАШ дијете (DASH diet, Dietary Approaches to Stop Hypertension), једине која је била специјално направљена за лечење људи који имају висок крвни притисак или неко срчано обољење. Годинама је ова дијета била бирана за најбољу на свету, али је последњих седам година за редом, с трона, скида медитеранска исхрана, која је постала популарнија.
– ДАШ дијету су амерички стручњаци објавили 1996. Оно што је одваја од свих каснијих и претходних је то да је једина дијета дизајнирана за лечење тачно специфичне болести. Ни до данас немамо дијету, односно препоручени начин исхране, рецимо, за бубрежне болеснике или неке друге. Дуги низ година је била проглашавана за најбољу и до данас је опстала у свим америчким препорукама за праћење и лечење артеријске хипертензије. Особа која се придржава смерница у ДАШ дијети може да очекује смањење горњег притиска (систолног) до 8 мм живиног стуба – казао је др Јаковљевић.
Ова дијета се заснива углавном на употреби интегралних житарица и како је објаснио, од седам до осам порција је предвиђено за један дан. То је добар извор енергије и дијетних влакана, уз четири до пет порција поврћа и воћа као добар извор калијума, што је битно за регулисање повишеног крвног притиска.
ДАШ препоруке инсистирају и да млечни производи буду са што мање масти, као и да се једу мале количине меса, помало коштуњавог воћа, а употреба масти је ограничена. Признаје овај лекар да му је од првог дана било необично да се и слаткиши налазе на препорученој листи за ову дијету. И оно најважније: што је мање соли, ефекат дијете ће бити већи.
После 30 година ново у препорукама о здравој исхрани је, пре свега, давање предности медитеранској дијети.
– То заправо није дијета у правом смислу те речи, већ више препоручени стил живота са здравим навикама. Стручњаци је хвале, препоручују је многа америчка лекарска удружења, од оног за дијабетес до кардиоваскуларног. У односу на ДАШ дијету, медитеранска исхрана предност даје поврћу у односу на воће; обе се заснивају на млечним производима, орашастим плодовима и интегралним житарицама, с тим што медитеранска инсистира на биљним протеинима, значи на махунаркама и употреби рибе – набројао је др Јаковљевић.
Појаснио је и да је овакав начин исхране људима у подручју Средоземља омогућавао да живе јако дуго и здраво, али се заборавља да су је користили становници планинских предела. Била је посебна и по томе што је у том стилу живота било и доброг вина, али је ново време донело његову забрану: у новим смерницама за лечење хипертензије се каже да ниједна доза није безбедна, дакле ни кап алкохола ако имате висок притисак!

Маслиново уље се једино рачуна
Окосница медитеранске дијете је наравно маслиново уље, што је једино доказано у студијама.
Шта је онда по њему, проблем с медитеранском дијетом?
–То, прво, није дијета него је начин исхране. Дијета подразумева тачно дефинисан тип исхране у којој се зна однос макро и микро нутријената, а то овде није случај. Медитеранска исхрана није индивидуализована, нити је предвиђена за губитак килограма, не наводи шта је забрањено, осим што даје неке оквирне препоруке. Суштински проблем је што се народи Медитерана хране врло различито. Неки уносе мање од 30 процената масти, други уносе преко 45 одсто (Грци преко 40 одсто и имају најмање кардиоваскуларних болести). Значи, прилично је недефинисана и више не функционише: становници Италије и Шпаније, који су некада сматрани за носиоце ове исхране, битно су променили начин исхране последњих пет деценија. Смањили су потрошњу тестенина и житарица, воћа и и махунарки, драматично је повећана потрошња меса – сто килограма по глави становника, што је више него што уносе Данци, Немци или Французи. Конзумирање маслиновог уља је драматично смањено, чак за половину. Сад ови народи пију далеко више пива него вина, чак и више него Немци и Холанђани – казао је др Јаковљевић.
Духовито је приметио да се медитеранска исхрана, као врло здрава и препоручена, очигледно примењује само на јахтама на Медитерану, где ће неки познати кувари то спремати.
Што мање соли
Последње препоруке Европског удружена кардиолога су додатно смањиле количину соли са 2.300 на 2.000 милиграма соли. Такође инсистира се на уносу калијума и то кроз намирнице, суплементе или употреби заменских соли, које садрже и калијум хлорид, а не само натријум хлорид.

Ћевапи на менију швајцарске клинике
Недавно су лекари Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње” били у посети једној швајцарској клиници и изненадили су се када су видели да су на болничком јеловнику за пацијенте на кардиорехабилитацији и ћевапи.
Др сци. мед. Ивана Буразор, с Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње” је питала одакле долази кувар на тој клиници, када су на менију пацијената и ћевапи. Добила је одговор да је кувар Италијан, да има две Мишелинове звездице, а ћевапи су заиста на менију јер је то саставни део медитеранске исхране.
Ову причу је др Ивана Буразор испричала на конференцији за медије одржаној недавно поводом основања Удружења кардиоваскуларних пацијената Србије, организацији која ће деловати као заговорник права и интереса особа оболелих од болести срца и крвних судова, а које треба да обезбеди бољу и тешњу сарадњу пацијената и здравствених радника.
– Истина је, ћевапчићи могу да буду део медитеранске исхране ако количина по особи неће прећи 150 грама и ако ово јело прати свеже поврће, а не да буде у лепињи с кајмаком, и у количини од 400 грама како је у нашој традицији у кафанама, јер онда то није добар савет за исхрану. Има Србија шта да понуди на менију да буде здраво и да буде добра превенција када је реч о корекцији начина исхране и када је реч о кардиоваскуларним болестима – рекла је том приликом др Буразор.
Пост на рецепт
Др Бранко Јаковљевић је међу новине које су обележиле последње три деценије у области исхране уврстио и пост, али како је нагласио нема потребе за никаквим екстремним гладовањем, већ је довољно само проширити период током дана када се храна не узима.
Тако лекари најчешће помињу студију која је пратила две групе испитаника. Једна је храну узимала у оквиру 12 сати, а наредних 12 сати је било без хране. Друга група је јела без ограничења. Резултати су показали да није било разлике у тежини, али је дијастолни, доњи притисак показао статистички значајан пад.
Најпопуларнији и најзаступљенији вид ове методе је временско ограничено храњење, при чему се саветује да се 12, 14, или 16 сати током дана не узима храна.