Слика памти тренутак

Деменција је стање које дубоко погађа не само оболелу особу већ и све чланове њене породице. Тако је Акоша Ковача, студента фотографије на Академији уметности у Новом Саду, заокупљала идеја како на креативан начин приказати оно што га је и лично дубоко потресало – деменцију своје баке Марије.

„Све је почело као рад на документарном портрету, али је у међувремену бака почела да се понаша чудно, губила је ствари, није могла да се сети најобичнијих радњи. Када сам приметио да њено ментално здравље иде у негативном смеру и да је добила дијагнозу деменције, схватио сам шта се дешава. Пошто инспирацију увек црпим из актуелних дешавања, пустио сам да ме рад води интуитивно и у фотографији сам покушао да нађем одговор тако што сам почео да правим њене портрете. Интересовало ме је како деменцију да покажем преко фотографије, а решење је било у томе да нисам ја тај који треба да фотографише. Баки сам дао аналогни фотографски апарат и по мојим инструкцијама она је почела да фотка. Када сам развио фотографије, биле су ми јако експресивне, видимо сцене из дома за старе, портрете, екстеријер. Тако је настала серија: на црно-белим фотографијама можемо видети како ја видим неког ко има деменцију, а на колор фотографијама како неко ко има деменцију види свет”, испричао је Акош Ковач.

Овај јединствени концепт под називом „Blurry memories” изложио је у Суботици у „Т” галерији у центру града. Била је то и необична прилика да се представе три генерације фотографа: Акош који студира фотографију, а који је своје интересовање свакако понео од оца Атиле фотографа, и на крају бака, чија мутна сећања су била повод за ову изложбу.

Оно чега бака више није могла да се сети, сада су бележиле фотографије, то је меланхолични свет, случајни предмети и лица који више не постоје у бакином сећању, али остају забележени на филму у фото-апарату. Ове фотографије препричавају њене дане на начин на који она то више није у могућности да искаже породици. Акош Ковач каже да је за њега ово био најличнији пројекат, а овај серијал награђен је на Уметничком сусрету студената Карпатског басена, те на Конференцији науке мађарских студената у Војводини.

„Уметност доживљавам као средство кроз које могу да каналишем негативне емоције и ова серија ми је донела мир и помогла да процесуирам тешку породичну ситуацију. Својим пројектом желим да скренем пажњу на озбиљност менталних болести, нарочито у случајевима када се оне не дијагностикују на време”, каже Акош.