Смирите живце још данас: Једноставан КУЋНИ ПОСАО опушта ум, популаран и међу зен монасима
Магнифик
Сезона је пролећног чишћења, а за неке људе то може значити мукотрпан посао и анксиозност. Али стручњаци- од зен монаха до психолога- кажу да постоје користи за ментално здравље које се могу наћи у кућним, мануалним пословима као што су метење, брисање подова и чишћење нереда.
Ови задаци могу подстичу пажњу, будност, не дозвољавају уму да лута, а све то док стварају конкретан осећај постигнућа у обављању основних задатака свакодневног живота.
Као што једна позната зен изрека каже: „Пре просветљења, сеци дрва, носи воду. После просветљења, сеци дрва, носи воду.“
Холи Шиф, клинички психолог са седиштем у Гриничу, Конектикат, потврђује да процес чишћења може бити смирујући и готово медитативан, пише Science Alert.
„Понављајуће, физичке активности попут чишћења могу бити регулативне за нервни систем јер су предвидљиве, структуриране и дају јасан осећај завршетка“, објашњава Шиф додајући да чишћење има користи за ментално здравље јер људима даје осећај контроле и утемељења.
Поред тога, одмах можете видети резултат онога што сте урадили, „што може бити задовољавајуће на начин на који многи когнитивни или емоционални задаци нису“, каже Шиф.
Зен шегрти, или „унсуи“ монаси, проводе велики део свог времена чистећи и сређујући.
„Метемо прашину да бисмо уклонили световне жеље. Рибамо прљавштину да бисмо се ослободили везаности“, написао је Шоукеи Мацумото, будистички монах који живи у Кјоту, у Јапану, у својој књизи „Водич за монаха за чисту кућу и ум“ који каже и да време које они проводе пажљиво чистећи сваки кутак и пукотину храмовог имања је изузетно испуњавајући.
За оне који се плаше чишћења и сматрају га застрашујућим, може помоћи да се фокусирају на процес, а не на листу обавеза.
„За људе који чишћење доживљавају као мукотрпни посао, мислим да је промена мање у томе да се приморате да уживате у њему, а више у промени начина на који се бавите њиме“, каже Шиф.
Не покушавајте да журите. Обратите пажњу на физички покрет или његов ритам, или на ствари попут температуре воде.
„Ако га успорите и фокусирате се на сензорне аспекте, може почети да функционише више као вежба пажње“, каже Шиф.
А Мацумото каже да је чишћење начин бриге о себи и свету.
„У нашој пракси, чишћење не доживљавамо као обавезу за контролу животне средине. Уместо тога, доживљавамо га као 'бригу о станишту'“, каже Мацумото.
Када чистимо, не само да сређујемо собу, бринемо се о свом проширеном ја. То је начин бриге о односу између нас и света.“
Уместо да вам је потребан савршен резултат, каже Мацумото, покушајте да прихватите недовршеност без анксиозности.
„Мир се не налази у коначном 'сређеном стању'“, каже он, „већ у скромном, континуираном чину пражњења простора и наших умова.“
Понекад, осећај преоптерећености није у вези са самим задатком, већ са оним што он представља. То може бити временски притисак, самоосуђивање или друге анксиозности, на пример, каже Шиф.
„Разложите задатак на веома мале, дефинисане акције да бисте смањили ту баријеру“, предлаже она. „Само изаберите једну површину, један задатак или једну собу за почетак.“
