„Усијање” на сцени
Када вас у журби стигне адреналин, у том кратком времену концентришете се на детаљ, каже Небојша Марјановић, шеф фото-одсека „Политике”
Међу фотографијама које су привукле пажњу на недавној изложби „Клечећи кадар”, одржаној у Галерији клуба РТС, била је и фотографска белешка „Квин Риал Трибјут бенд 2017.” Небојше Марјановића, шефа фото-одсека „Политике”. Она је изабрана на конкурсу за изложбено представљање концертних фотографија, на којем је учествовао велики број чланова Фото-клуба „Београд”, као и издавачких и новинских редакција.
Тачније, ова изложба представила је дела настала у фотографисању концерата из специфичне позиције – физички захтевне, али истовремено визуелно и симболички снажне, како нам је објаснио Ел Гвојос, фотограф и члан жирија.
Марјановићева фотографија посвећена је Фредију Меркјурију, фронтмену култне групе „Квин”, а на којој је у ствари Иван Ристановић из „Квин риал трибјут бенда”. Настала је у „МТС дворани” 12. априла 2017. на концерту ове групе.
„Фотографија је сликана за београдску рубрику ʼСиноћ у градуʼ. Тог дана било је много вечерњих догађаја и овај ми је био само посао у пролазу, на листи задатака. Био сам дежуран и све се одвило у пет минута колико сам имао на располагању за одлазак у тадашњи ʼДом синдикатаʼ. Била је гужва и журио сам на следећи догађај. Међутим, бар из мог вишегодишњег искуства, у таквим околностима када вам проради адреналин да бисте све стигли – и настану најбоље фотографије, тачније, у тренутку када човек располаже кратким временом, концентрише се више на сваки трен и резултати често буду неочекивани”, прича Небојша за наш додатак.
„До сада нисам учествовао на конкурсима, јер због посла нисам имао времена. И сада се не бих сам пријавио да ме ме нису позвали организатори изложбе. Послао сам две фотографије, на другој је на сцени Гиле из ʼЕлектричног оргазмаʼ. Изабрана је, ипак, ова фотографија за коју ме је инспирисало то што је певач у том положају, на коленима – у свом клечећем кадру из ког и фотограф слика, показао своју еуфорију у завршетку песме како је то чинио и сам Меркјури, који је увек емоцију износио пред публику до ʼусијањаʼ”.
Марјановићеве концертне фотографије објављиване су у дневном листу „Политика” још од 2010. године, баш као и оне друге из свакодневице живота града. У нашем листу ради од 1987. у припреми штампаних издања.
Како је ауторка концепта „Клечећи кадар” Јелена Балевић објаснила, изабране концертне фотографије су саздане од звука, светла и енергије: „Људска тежња за савршенством – савршеним кадром, изразом, атмосфером и гестом – читљива је у оваквим фотографијама због којих губимо дах. Најзапаженији радови на изложби нису они технички савршени, већ они који човека приказују у емотивно огољеном, експресивном, сировом облику, који настаје као последица утицаја разних спољних и унутрашњих фактора.”
Поред Марјановићеве, биле су запажене и фотографије Брајана Рашића, Вукице Микаче, Александра Јочића, Алексе Станковића и Александра Марковића, као и Ане Паштровић, Имра Саба…
