Топчидерски платан сведок времена

Симбол уметничког мира, дрво којем се увек изнова враћам – описала је Слободанка Ракић Шефер за „Магазин” како на њу као уметника делује најстарији топчидерски платан који више од два века стоји испред Милошевог конака. Након отварања изложбе „Кад топчидерски платан отвори своје двери” која је одржана у галерији Завода за проучавање културног развитка, она је објаснила:

„Кроз слојеве боја и светлости у Топчидеру, на месту где се кројила наша историја, трудила сам се да платан и његове гране постану простор у који посматрач улази. Прву слику насликала сам пре више од 10 година и за њу добила награду, док сам се чудила зашто многи писци и уметници нису свратили у Топчидер да му се посвете, сматрајући то неправдом. Кроз његове чипкасте крошње  које се мењају са годишњим добима и отварају поље богатих симболичких асоцијација, слао ми је оптимизам и подстицај и у време пандемије, после које сам одлучила да му се посветим”, како нам каже.

Она додаје да је галерију у Улици Риге од Фере преко пута Калемегдана одабрала за излагање слика посвећених платану, као место које је део природног језгра Београда, у ком је на тераси опстала  и најстарија градска лоза.

Овај уметнички циклус познате сликарке настајао је током дужег временског периода као резултат истраживања када се у сликарству  окренула сопственој архиви и сећањима. Како нам је у разговору након отварања изложбе рекао Дејан Загорац, истраживач Завода за културни развитак, подсећање на топчидерски платан је подсећање на дом великих историјских одлука, али и на дугу традицију еколошких тема.

„Ово је наставак традиције по којој су се још од почетка деведесетих у овом Заводу одвијале бројне еколошке трибине, изложбе и сарадње са међународним организацијама. Ова поставка сведочи и о деценијама нашег покретања питања урбане екологије и односа према природном наслеђу. Потврђује интересовање за теме које повезују културу, природу и друштво, а истовремено упућује на то колико је значајно да очувамо природно наслеђе као важан део културног идентитета”, каже.

Истраживач Драгана Мартиновић подсетила је да стари топчидерски платан представља „вредносно и симболичко раскршће које може да буде сјајна инспирација за уметнике – сликаре, писце и музичаре. Сам назив изложбе упућује на улазак у магични свет у чијем средишту у је платан као живи симбол Београда – симбол монументалности и постојаности”, додаје.

„Он није само мотив, већ присуство – биће које и данас расте и остаје активан сведок времена”, одговорила је на све оцене ауторка слика платана Слободанка Ракић Шефер, додајући : „И ослушните га кад пролазите поред њега, приђите и загрлите стабло, кажу да је два века старости само део историје коју он тек има пред собом и да му се прогнозира живот од осам векова. Зато, пазите шта пред њим причате. Платан памти, као и вода”.

Платан код Милошевог конака је споменик природе од 1979.  који се одликује великим обимом стабла и разгранатом крошњом. Сматра се да је посађен током изградње конака око 1830. године. Висина стабла је 34 метра и гране су подупрте са 17 металних стубова које их држе и спречавају савијање и ломљење. Распон круне дрвета је 49 метара, а површина сенке коју прави 1.885 квадрата. Заштићени простор је површине око 18 ари. Стабло платана код Милошевог конака је једно од најлепших и највећих у Европи.