Папагај у налету страсти

После прве полуфиналне вечери „Песме Евровизије” у Бечу, током које је била нервознија због наступа српске групе „Лавина”, која је своју песму „Крај мене” гледаоцима извела последња, Душка Вучинић требало би да је растерећеније ушла у друго полуфинале одржано синоћ.

Међутим, њена нестрпљивост и искреност морали су да изађу на видело током друге вечери. Неке ствари једноставно је морала да каже, па су данас ти њени бисери преплавили друштвене мреже. Ово су они које ћемо памтити из другог полуфинала.

О правилима и сценарију

Морам на почетку да вам скренем пажњу. Уколико сте пратили прво полуфинале, већи део текста који водитељи изговарају су пребацили и у вечершњи сценарио. Па ћу мало да им изађем из концепта да не бих са вама пролазила „Дан мрмота”.

О сценаристима

Да, опет она иста фора као не знамо да су нам микрофони укључени, па бацају пошалице једно другом. Као што рекох у уторак, чудан је сценариста...

О наступу Азербејџана

Али ове беле чаршафе, који делују као да су из амбуланте, стварно нисам разумела. Али ако је неко схватио, пошаљите ми поруку да ми разјасните.

После наступа Луксембурга

Била је ово песма. (непријатно дуга пауза)

О певачици из Швајцарске

Она је преслатка. Не знам да ли вама, али мени је заличила на неку пре-пре-префину учитељицу из неког малог месташца у Швајцарској, која има потребе увече да распусти косу и пева у неком рок клубу.

О Чешкој

Сасвим је јасно да је написао и музику и текст. Просто, види се, осећа се, човек осећа ту унутрашњу борбу о којој пева. И томе само неко ко је нап... Види и овај бос.

О водитељу

Овај човек почиње да ме забавља, али не зато што је духовит већ зато што је некако појаван. Значи стварно изгледа као папагај у налету страсти.

О физички захтевном наступу Јерменије

У сваком случају, овај човек неће доћи себи наредних седам дана. Све што је умео и научио у животу сабио је у овај наступ.

О пeсми летонске представнице

Мислим, ја поштујем свачију муку и борбу и шта су све најавили у својим песмама. Мајке ми бих помогла свакоме. Али, људи, оптерећујете нас, баш. Оно дођеш на сцену, толики се новци уложе у наступ – тешкоћа... борба... унутрашња... са самим собом... и око себе... А ништа конкретно.

О квизу током ревијалног дела

Агонија се наставља. Дефинитивно сам мислила да смо овај квиз оставили у првом полуфиналу. Међутим, не. Изгледа да ће да нас прати све до финала... (после неколико тренутака) Ово значи да се приводи крају дефинитивно. ‘Ајде конфете, довиђења, довиђења, ‘ајмо!