Истина о шефу Мајкрософта: Отпустио 15.000 радника, а плата му експлодирала
Док свет слави еру вештачке интелигенције и рекордне профите технолошких гиганата, иза сјаја футуристичких презентација и милијарди долара профита, крије се другачија прича. У њеном центру налази се Сатија Надела, човек ког једни називају визионаром који је спасио Мајкрософт, а други симболом сурове корпоративне стварности модерног доба.
Под његовим вођством, Мајкрософт је постао једна од највреднијих компанија на планети, лидер у cloud индустрији и један од главних играча у глобалној АИ револуцији.
Међутим, док су акције компаније расле до историјских максимума, хиљаде запослених остајале су без посла, а стизали су и извештаји о Наделиној заради која је достизала десетине милиона долара годишње.
Како је могуће да компанија која зарађује више него икада истовремено отпушта раднике? Да ли је Сатија Надела хладни корпоративни стратег који профит ставља испред људи или лидер који Мајкрософт припрема за будућност у којој ће вештачка интелигенција променити све што данас познајемо?
Ко је Сатија Надела
Сатија Надела није типичан директор из Силицијумске долине. Не наступа агресивно попут неких технолошких милијардера, ретко улази у јавне сукобе и готово никада не користи драматичну реторику. Управо због тога његова трансформација Мајкрософта делује још занимљивије, јер је изведена тихо, али брутално ефикасно.
Надела је рођен у Индији, у породици државног службеника и професорке санскрита. У детињству је желео да буде професионални играч крикета, али је брзо открио страст према технологији.
Нажалост, како је истакао у својој аутобиографији, пао је на пријемном испиту за престижни Индијски институт технологије, па је уместо тога дипломирао електротехнику на Манипал институту технологије 1988. године, пише портал Startit.
Након завршених студија, прелази у Америку, у нади да ће успети да се посвети софтверском инжењерству. Одлази у државу Висконсин, где магистрира на програму за софтверско инжењерство.
Током студија почиње да се интересује за SQL програмирање, прави апликације за Oracle базе података и придружује се компанији Sun Microsystems као софтверски инжењер, где је радио наредне две године.
Године 1992. прелази у Мајкрософт, где најпре ради на Windows NT верзији оперативног система, а потом и на пројекту развијања VOD сервиса. Паралелно ради на стицању нових знања и стиче звање мастера на Универзитету у Чикагу.
У раном периоду је, по речима људи који су га регрутовали, представљао њихово „тајно оружје”, јер је имао контекст развоја пословног софтвера и могао да објасни „зашто је Мајкрософт бољи од конкуренције”.
Потпредседник Microsoft Business Central-а, одсека који се бавио развојем веб сервиса за мала предузећа, постаје 2000. године, а већ наредне постаје потпредседник, одсека који је формиран захваљујући аквизицијама, и који се, између осталог, бавио и CRM решењима у „облаку”.
Захваљујући техничком знању и успеху у улогама продукт менаџера, 2007. прелази на место потпредседника Majkrosoft Online Solutions.
Платформа Azure
Када је 2014. године наследио Стива Болмера на челу компаније, Мајкрософт је и даље био гигант, али гигант који је почео да делује споро и застарело.
Apple је доминирао мобилним уређајима, Google интернет сервисима, а Amazon cloud инфраструктуром. Многи аналитичари тада су сматрали да Microsoft полако губи битку за будућност технологије.
Надела је, међутим, повукао потезе који су потпуно променили правац компаније.
Уместо фокусирања искључиво на Windows, кренуо је агресивно да развија „облак” платформу Azure.
Отворио је Мajкрософт према open-source заједници, што је годинама раније било готово незамисливо, и почео да купује компаније које ће касније постати кључни део његовог технолошког царства, пише BBC.
Куповина LinkedIn-а за више од 26 милијарди долара показала је да Мајкрософт жели много више од оперативних система и Оффице пакета. Аквизиција GitHub-а додатно је учврстила његов утицај међу програмерима, док је преузимање Activision Blizzard-а отворило врата доминацији у гаминг индустрији.
Али, највећи потез догодио се са улагањима у OpenAI. Инвестиције у OpenAI и интеграција ChatGPT технологија у производе попут Office-а и Windows-а означиле су нову фазу Мајкрософта и прелазак из софтверске у АИ компанију.
Екстремно висока плата директора
Једна од најчешће понављаних тврдњи у јавности јесте да Надела прима „око 100 милиона долара годишње”. Ова цифра је делимично обмањујуће ако се не разуме структура компензације, пише CNBC.
У америчким технолошким компанијама, плата директора (CEO) се не састоји само од готовинског дела, већ углавном од основне плате која је релативно мала, бонуса
и најважније, акција (stock grants) које зависе од перформанси компаније.
Према званичним извештајима Мајкрософта, Наделина укупна годишња компензација се у последњим годинама креће око 96,5 милиона долара, а не фиксно 100 милиона у кешу. Међутим, у неким годинама, када се урачуна вредност додељених акција у тренутку доделе, укупни његови приходи могу изгледати знатно већи.
Другим речима, део тих износа није новац који он одмах добија, већ потенцијална вредност акција које поседује, а која зависи од будућег кретања Мајкрософтове вредности на берзи.
Таласи отпуштања радника
Паралелно са растом профита и тржишне вредности компаније, Наделин мандат је обележен и једним контроверзним феноменом: великим таласима отпуштања.
У периоду од 2023. до 2024. године Мајкрософт је спровео више рунди смањења радне снаге. Најпознатији талас био је почетком 2023. када је отпуштено око 10.000 запослених, што је представљало један од највећих резова у историји компаније.
Касније су уследили додатни резови у различитим секторима, укључујући гејминг дивизију, као и реорганизације у продаји и подршци. Када се сви таласи саберу, процене често говоре о више од 15.000 погођених радника у том периоду.
Званично објашњење Мајкрософта било је да се компанија „прилагођава новим економским условима” и истовремено преусмерава ресурсе ка вештачкој интелигенцији и клауд инфраструктури.
Критичари, међутим, истичу парадокс: отпуштања су се дешавала у моменту када је компанија бележила рекордне приходе и раст профита.
Мајкрософт је пример ширег тренда у Big Tech свету: истовремени раст профита, агресивне инвестиције у АИ и cloud, али и смањење броја запослених због аутоматизације и реорганизације, пише Блоомберг.
Надела је врло брзо схватио оно што данас постаје очигледно: будућност неће припадати компанијама које само производе софтвер, већ онима које контролишу инфраструктуру и интелигенцију које стоје иза њега.
Мајкрософт више није компанија која живи од старе славе Виндоуза. Данас је то једна од централних сила АИ револуције, са огромним утицајем на пословни софтвер, клауд инфраструктуру, гејминг и развој вештачке интелигенције.
Питање је само: да ли ће историја Сатију Наделу памтити као генијалног визионара који је Мајкрософт увео у нову еру или као лице времена у којем технолошки напредак све чешће долази уз цену коју плаћају обични запослени?
