Зашто "пола Србије" кашље
Последњих година многи људи у Србији имају осећај да „стално неко кашље”: у аутобусу, канцеларији, школи, кафићу или код куће. Тај утисак није случајан. Кашаљ је један од најчешћих симптома респираторних проблема, а у Србији се истовремено поклапа више фактора који утичу на дисајне путеве: загађен ваздух, пушење, вируси, алергије, грејање на чврста горива, сув ваздух и хроничне болести плућа.
Кашаљ је често сигнал да организам покушава да се одбрани или избаци нешто што му смета. Када траје дуго или се погоршава, не треба га игнорисати.
Један од највећих разлога за упоран кашачје јесте квалитет ваздуха. Велики градови попут Београда, Новог Сада, Ниша и Ваљева често имају повећане концентрације ПМ честица, дима и штетних гасова.
Највећи извори ових честица су индивидуална ложишта (угаљ, дрва, лош пелет), стари аутомобили и густ саобраћај, индустрија, термоелектране, спаљивање отпада.
Када човек удише такав ваздух, слузокожа грла и бронхија постаје надражена. Организам покушава да избаци честице и секрет и тада настаје кашаљ.
Посебно су погођена деца, старији људи, астматичари, пушачи, људи са хроничним бронхитисом.
Пушење и пасивно пушење
Србија је дуго међу европским земљама са високим процентом пушача. Дим цигарета, али и све популарнијих вејпова, нарочито међу младима, оштећује дисајне путеве и изазива јутарњи кашаљ и често кашљицање током дана, хронични бронхитис, појачано стварање секрета, као и иритацију грла.
Многи људи који не пуше, такође, кашљу због пасивног пушења нарочито у затвореним просторима, кафићима и становима.
Вируси круже
Након пандемије ЦОВИД-19, респираторни вируси су постали чешћи и агресивнији. Људи данас често имају продужен кашаљ након инфекције, више узастопних инфекција вирусима, осетљивија плућа након прележане болести.
Најчешћи узрочници хроничнох кашља су вирус грипа, респираторни синцицијални вирус (РСВ), аденовируси, коронавируси, вируси обичне прехладе.
Код многих људи кашаљ остаје и неколико недеља након што температура и остали симптоми прођу.
Алергије и климатизовани простори
Велики број људи има сезонске или хроничне алергије на полен, амброзију, прашину, гриње, буђ.
Алергијски кашаљ је често сув, упоран, јачи ноћу, праћен гребањем грла.
Проблем је што многи ни не знају да имају алергију, па мисле да су стално „прехлађени”.
Климатизација, такође, може да допринесе проблему хроничног кашља, поготово ако филтери нису очишћени. Неправилно подешени уређаји за климатизацију ваздуха, такође доприносе, поготово ако су намештени на ниску температуру и стално дување, јер суше ваздух и погодују ширењу вируса.
Код дела популације кашаљ траје месецима, јер иза њега стоје хроничне болести које многи занемарују: астма, хронични бронхитис, ГЕРБ (враћање киселине из желуца), синусни проблеми, ХОБП (хронична опструктивна болест плућа).
Многи људи се лече сами сирупима и антибиотицима без прегледа, па прави узрок остаје неоткривен.
У Србији је дуго постојала навика узимања антибиотика „на своју руку”. Проблем је што антибиотици не делују на вирусе, а могу да ослабе природну цревну флору која подржава имунитет, да продуже опоравак и допринесу отпорности бактерија.
Због тога неки људи имају дуготрајније респираторне проблеме.
Хронични стрес, мањак сна и умор, такође, утичу на имунитет. Организам тада постаје подложнији инфекцијама које као симптом имају кашаљ и спорије се опоравља.
Када кашаљ постаје озбиљан
Треба обратити пажњу ако кашаљ траје дуже од 3 недеље, постоји гушење, јавља се крв,
температура не пролази, особа губи на тежини, кашлањеј је веома изражено ноћу, постоји бол у грудима.
Тада је потребан преглед лекара и евентуално снимање плућа.
