Кључ у руке за три дана, а може и за два сата

Монтажне куће преплавиле су хале недавног 50. јубиларног сајма грађевинарства. По интересовању, закључује се да  полако преплављују и Србију. Како је министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић на то оценила, сајам у знаку модерне, јефтиније и брзе градње по принципу „кључ у руке”, али и у смеру одрживости и енергетске ефикасности, „потврђује да наша земља одговара на кључне изазове савременог грађевинарства и становања”.

Бобану Петковићу из Јагодине у том савременом изазову помогла је породична традиција обраде дрвета и производња монтажних кућа, коју је наследио од оца Тихомира и наставио са децом и супругом.

Породична фирма постоји од 1968. године, али Бобан сматра да су  системи монтаже и начин обраде материјала „отишли далеко” у односу на тада. Иако Петковићи производе и „коцке” за куће које монтирају, на сајму су представили дрвену кућу за коју се цели зидови преносе на место постављања, баш као и степенице и ограде терасе.

– Зато за овакву кућу монтажа траје највише два до три дана, тако да данас у односу на некадашње склапање кућа, „кључ у руке” може да се добије за један викенд, каже саговорник.

Брвнара од 35 квадрата са галеријом на којој на душецима испод косог крова могу да спавају четири особе, са мањом собом са брачним креветом, изнад кога је и мали кревет на спрат за једну особу, са купатилом, чајном кухињом  и дневном собом – продавала се за 33.000 евра. Тераса такве данашње викендице, каже, углавном је пространа јер је њена веза са природом, због које се долази из града, неопходна . У просеку 600 евра кошта квадрат оваквог типа куће, по систему „кључ у руке за дан-два”.

– Наравно да за постављање објекта претходно треба да обезбедите темељ, а свакако и да добијете грађевинску дозволу. Мајстори монтаже обавезно претходно обилазе терен, јер у Србији има доста неприступачних крајева. Уколико је могуће, дорађује се и пут до главне цесте. Ако није, изнајмљујемо телескопске виљушкаре који могу да стигну у неприступачне пределе, на уске и клизаве терене. Брвнара свакако не може свуда да се постави и првенствено треба да проверите све о терену на ком то желите да учините. Постоје и подручја забрањене изградње. На власнику је да обезбеди папире, то јест дозволу, а остало је посао монтера. Уколико неко жели да коси кров буде подигнутији и кретање на спрату буде лакше,  кров може да се подигне и на седам-осам метара висине, прича Петковић.

Данас се, додаје, користи обрађено дрво које се суши у самом старту и задржава свега 12 до 14 одсто влаге. На тај начин, избегава се да га нападне жижак или како га још зовемо, сипац. Уколико је дрво сирово и влажно, за тог инсекта је погодно тле да одмах снесе јаја, брзо као комарац, и из њих се одмах излежу ларве које, као црви, једу дрво. Жижак не иде у тврдо и суво дрво, јер инсект тражи вегетацију. Зато се и дрво сече само у месецима у чијима називима постоји слово р – јануар, фебруар, март... све до краја априла, а од маја се не сече до октобра, јер тада је вегетација бујна и инсект активан, како открива.

Додаје да је у брвнари под обично сачињен од летви у потконструкцији, преко које се данас најчешће стављају стиродор фолија и потом ламинат. Потпуно дрвени, бродски под кошта нешто више, око 20 евра по квадрату. Дрвени зидови пуњени су такође, стиропором, а јагодинске куће  праве се од чамовине и бора.

Овакве куће најтраженије су око Београда – на Авали, Космају и на Фрушкој Гори.

Тридесетогодишња наследница заната, ћерка Јована Петковић одлучила је да се придружи браћи после студија безбедности и мастера за ванредне ситуације: „ Иако ми није струка, од малена сам у породичној фирми. Почела сам у њој да радим после факултета привремено лети, јер смо као деца научени да радимо у свако доба године. Мало, по мало, заволела сам овај посао, који тек планирамо да развијемо у време процвата монтажних брвнара”, каже Јована која је седећи на тераси и нудећи домаће кифлице своје мајке Наде, била експонент традиције.

Више произвођача из Ивањице представило је и ове године најстарију традицију монтажних брвнара у Србији. И Драган Нешовановић говорио нам је о породичној традицији, дугој око седам деценија, представљајући публици монтажну брвнару у изградњи, како би сви видели од који материјала и како настаје једна „инстант кућа”,

Младим паровима који би живот започели у монтажној кући  Нешовановићи препоручују оне са већим стакленим површинама или зидовима-прозорима, док се за издавање практикују мање са мини прозорима, у којима места има за два кревета, и оне су чешће у етно и другим туристичким насељима, „а могу да се склепају за дан до два”.

Алекса Гајић из Барича рекао је да кључ у браву нове куће може да стигне и брже. Потпуно готов дрвени кућерак са једном собом и купатилом није класични монтажни објекат, каже, већ такав да се натовари на камион и спусти у нечије двориште или на плац. Утовар – истовар, ако нисте даље, свеукупно може да траје и само пар сати.

„Овакве кућице буквално свуда могу да се поставе, зато их данас и траже – поред реке, на планини. Производимо четири до шест кућа месечно, а с обзиром на потражњу и у Србији ће се повећати њихова производња. Велика предност је да мобилном кућерку не треба темељ-плоча, већ је довољно да се постави на шест такозваних дехатон коцки. Сутрадан можете кућицу и да продате, као и да је сваке године окрећете на другу страну. Овакви објекти без намештаја коштају 9.500 евра, а намештени 12.000. На Тари, Златибору и Копаонику већ их има доста, али су мини-викендице постављене и на сплавовима, јер имају комплетно урађене доводе и одводе струје и воде. „Конструкција је метална, пластифицрана поцинкованим лимом, ту су и парапропусне фолије и камена вуна 10-ка, а бродски под је од боровине. Терасица је обично од отпорног сибирског ариша”, прича Гајић.

Турски произвођачи понудили су за сличну цену, од 9.900 евра, пројекте и монтажу кућа од 55 квадрата – са две собе, чији су зидови термо панели од фиберцемента и стиропора, са кровом од обојеног трапезног лима. Четворокреветне са 113 квадрата су од истог материјала су 18.900 евра. У Турској је, рекли су нам њихови представници, у току кампања челичних кућа. Монтажни дом челичних конструкција за који пројекат изаберете са сајта, кошта са уградњом у Србији од 35 до 70 хиљада евра.

Због опште јагме за „брзом доставом куће” све су популарније кућице-контејнери. Произвођачи из Сребренице и Бруса нашли су се преко београдске фирме на сајму: „Ради се о панелима испуњеним четрдесетомилимиметарском изолацијом од пур пене, а који су од челичне конструкције. Мало су скупљи ове године од брвнара по квадратури, јер се они доставе  и одмах поставе на терену  са комплетним инсталацијама.

Углавном их сместе поред базена и викендица, а у зависности од величине, коштају, од најмањих (шест пута два, пута четири метра) који су 4.100 евра, до контејнера на спрат од 14.000 или оних двособних са шанком, спратом и још терасом на крову који су пространији и скупљи, чак до 35 и 40 хиљада евра.