Напуштена места – тачке нових сусретања

Регенерисати просторе, предмете, идеје, односе – тема је овогодишњих Дана италијанског дизајна у Србији под називом „Ре-дизајн”, на којима предавања држе три водеће личности италијанског дизајна, „препознатљивог израза једне културе која обједињује креативност, иновације и индустријску визију”, рекао је на прошлонедељном отварању манифестације амбасадор Италије у Србији Лука Гори.

Прва од њих, Антонела Андријани, потпредседница Италијанског удружења за индустријски дизајн представља Београду интернационалну награду „Златни компас” установљену у Милану, а која ће бити додељена најбољим мајсторима ове струке на београдском Експу 2027. у италијанском павиљону. Могу да се кандидују сви пројекти настали последњих пет година.

„Сва дела добитника признања које се сматра Нобеловом наградом у овом свету, остају изложена у миланском Музеју Златног компаса, што значи да добијају место Микеланђелове статуе или Леонардове слике у светским музејима уметности. До сада, таква награда доносила је добитницима препознатљивост у свету и увећање зараде и до 30 одсто”, како је рекла за „Моју кућу” .

Један од добитника ове награде Франческо Лукезе упознаће на предавањима београдске дизајнере са креирањем изгледа нових хотела, уз поштовање принципа одрживости: „Рециклажа и коришћење околних природних материјала и њихово мешање популарни су у градњи и реконструкцији хотела. Они су некад били  места за одмор на која смо се породично враћали годинама, а данас су стецишта кратког боравка за уживање у спа релаксацији и одмору у природи, али су и места конференција, културних и економских сусрета и често захтевају брзу градњу. У Венету је, рецимо, самлевени мермер од ког се праве плочице постао већ традиција у којој се користе и грађа старих здања и стари занати, како би се новоградња уклопила у природну околину”, како је рекао представивши као примере такве градње и Униполну кулу у Милану и Музеј науке у Тренту.

Архитекта Давиде Анђели, директор студија ког је основао Микеле Де Луки, градитељ највеће хале на „Експу” у Милану, одржао је у Италијанском институту за културу предавање студентима Факултета примењених уметности и школе за дизајн у Београду са тезом да редизајн значи да поново размислимо о изгледу нечега што већ постоји, што значи да у изградњи покушамо и да оживимо напуштена места, заборављене просторе или здања.

„Данас је тенденција да напуштена места претворимо у просторе који повезују људе и за то искористимо и грађу  оронулих здања”, каже.

У велеграду, напуштени манастир, хотел и стара болница који постају нови хотели вратили су људе у некадашњу Улицу вртова, као што је из манастирских соба тамо на северу Италије настала једна од највећих уметничких библиотека, а од челика из индустријске зоне савремени тржни центар,  даје примере.

Тамо где се полази од нуле, додаје, данас ваља користити околну одрживу грађу како је то урађено у случају „Уни кредит павиљона” у центру Милана, направљеног од дрвета.

Антонио Ветреска, директор канцеларије Италијанске агенције за спољну трговину најављује низ састанака за умрежавање дизајнера.