Откривена атмосфера на објекту на ивици нашег Сунчевог система
До сада се сматрало да само патуљаста планета Плутон има атмосферу у овом далеком пространству, али то се сада променило. У најудаљенијим деловима нашег Сунчевог система, иза Нептуна, налази се скуп ледених и пустих небеских тела.
Астрономи су идентификовали још један објекат у овом мрачном кутку универзума који има гасовити омотач. Иако има изузетно танку атмосферу, откриће сугерише да су нека од ових усамљених објеката много динамичнија него што смо мислили.
Научници сада покушавају да схвате шта је уопште изазвало формирање гасовитог омотача на тако малом небеском телу.
Танка атмосфера
Ова небеска тела се називају транснептунски објекти, а новооткривени рекордер има званичну ознаку (612533) 2002 XV93. Кружи око Сунца на приближно истој удаљености као и Плутон, али је много мањи.
Пречник му је само око 500 километара, док Плутон има 2.370 километара, а Ерида, други највећи објекат у појасу, око 2.326 километара.
Атмосфера овог објекта је 5 до 10 милиона пута тања од Земљине робусне атмосфере и око 50 до 100 пута тања од већ танке атмосфере Плутона.
Научници спекулишу да у њеном саставу вероватно доминирају метан, азот или угљен-моноксид.
„Изгледа да нека мала ледена тела у спољашњем Сунчевом систему можда нису потпуно неактивна или непроменљива, како се раније претпостављало”, објаснио је астроном Ко Аримацу, директор јапанске опсерваторије Ишигакиџима и главни аутор студије објављене у понедељак у часопису Nature Astronomy, преноси Ројтерс.
Веровало се да атмосфера не може да постоји на тако малом објекту.
„Ово откриће сугерише да чак и на удаљеним, хладним световима постоје процеси које нисмо могли ни да замислимо”, додао је коаутор студије Јуничи Ватанабе из Националне астрономске опсерваторије Јапана.
Криовулканизам
Научници имају две теорије о томе како је ова атмосфера настала. Прва је да је то стални омотач који одржава такозвани криовулканизам. У овом случају, гасови полако цуре из унутрашњости објекта кроз пукотине на површини, преноси Индекс.
„То не би био вулкан као што имамо на Земљи са растопљеном стеном, већ верзија за хладне ледене светове, која укључује испарљиве гасове и лед”, објаснио је Аримацу. Друга могућност је да је атмосфера само привремена појава. Можда је настала ослобађањем гасова након што је друго, мање тело ударило у XV93.
Ако је настала ударом, атмосфера ће вероватно нестати током наредних неколико година или деценија. Ако се одржи или промени са годишњим добима, то би подржало теорију о сталном приливу гаса из унутрашњости.
Звездана окултација
Астрономи су добили ове податке користећи земаљске телескопе у Јапану (у Кјоту, Нагану и Фукушими) током процеса који се назива звездана окултација.
Ово се дешава када небеско тело прође испред удаљене звезде, привремено блокирајући њену светлост. Анализирајући промене у тој светлости, научници могу прецизно да одреде физичке карактеристике објекта који је заклонио звезду.
Овај објекат се налази у огромном пространству иза Нептуна, названом Кајперов појас. Вероватно је настао на самом почетку Сунчевог система, пре нешто више од 4,5 милијарди година.
XV93 путује елиптичном путањом око Сунца, а потребно му је чак 247 година да заврши једну орбиту. Научници верују да је састављен од воденог леда, стена и материјала богатог органским материјама.
У време посматрања, овај објекат је био удаљен око 5,5 милијарди километара од Сунца. То је око 37 пута већа удаљеност између Земље и Сунца (мера позната као астрономска јединица или AU).
Његова просечна удаљеност је 39,6 AU, с тим што је најближи Сунцу на 34,6 AU, док је у својој најдаљој тачки на 44,6 AU.
Истраживачи су свесни да тренутно име (612533) 2002 XV93 није баш памтљиво. Унутар тима, скраћено га зову XV93, што је практично, али признају да уопште није узбудљиво. „Пошто радим на Окинави, био бих веома срећан када би једног дана добио име повезано са окинавском митологијом, као што је Амамикју, по божанству ствараоцу”, рекао је Аримацу. Међутим, Међународна астрономска унија (IAU), која спроводи строго прописане процедуре, имаће последњу реч о именовању.
