Да ли се гради подводни тунел између Португалије и Марока
Последњих дана интернетом и појединим шпанским медијима кружи интригантна тврдња о амбициозном инфраструктурном пројекту, наводном подводном тунелу вредном 800 милиона евра, који би повезао Мароко и Португалију.
Иако ова идеја на први поглед звучи као импресиван корак ка јачању регионалне повезаности, изостанак званичних потврда, уз очигледне географске и економске нелогичности, доводи у питање њену веродостојност.
За сада све указује на то да је реч о неутемељеној причи, која је највероватније проистекла из погрешног тумачења виралног садржаја.
Извор приче изгледа да је извештај Окдиарија, у којем се помиње могуће покретање „подводног аутопута” између две земље, пише Yabiladi. Међутим, недостаје један кључни елемент: не постоји званични извор који подржава ову тврдњу.
Ни мароканске нити португалске власти, било да су то министарства, агенције за инфраструктуру или политички лидери, нису потврдиле такав пројекат. За иницијативу ових размера, то одсуство је значајно. Други медији, укључујући Ел Еспањол и Morocco World News, једноставно су поновили исте информације без провере, у неким случајевима понављајући дословно сваку реч.
Нереалан буџет
Најављени буџет од 800 милиона евра одмах изазива сумње. Поређења ради, процењује се да ће дуго проучавани пројекат тунела испод Гибралтарског мореуза, који повезује Танџир са Тарифом, коштати између 7,5 и 10 милијарди евра.
Другим речима, очекује се да ће много краћи и изводљивији пројекат коштати отприлике десет пута више.
Географска неусклађеност
Географија, такође, поткопава ову тврдњу. Обала Алгарвеа, која се наводи као крајња португалска тачка, налази се више од 200 километара од Танџира праволинијски. Насупрот томе, Гибралтарски мореуз у својој најужој тачки широк је само око 15 километара. Изградња подводног тунела од 200 километара био би невиђени инжењерски изазов.
Најдужи подводни тунел на свету, јапански тунел Сеикан, има дужину од 54 километра, док је тунел испод Ламанша дуг 50 километара. Предложени Гибралтарски тунел би се простирао на 42 километра, укључујући 27,7 километара под водом. Такви пројекти се, такође, обично ослањају на железницу, а не на путеве, из безбедносних и трошковних разлога.
Друмски тунели захтевају веће пречнике, сложене системе вентилације за руковање издувним гасовима и опсежну инфраструктуру за заштиту од пожара.
С друге стране, железнички системи омогућавају већи капацитет, ефикасност и безбедност.
Без економског оправдања
Поред техничких препрека, пројекту, такође, недостаје јасно економско образложење. Трговински и путнички токови између Европе и Марока углавном се одвијају кроз Шпанију, која служи као главна логистичка капија између два региона. Португалија ту има споредну улогу.
Директни тунел би у великој мери дуплирао постојеће руте, јер путници већ могу да возе од јужног дела Португалије до Тарифе и пређу до Танџира трајектом.
