Сви смо ми, пре свега, људи
Звезда серије „Зваћеш се Варвара“ открива шта стоји иза њене најинтензивније улоге, зашто избегава друштвене мреже и како опстати у времену поремећених вредности
Катарину Марковић публика подједнако воли и у комедији и у драми, али улога Сање у серији „Зваћеш се Варвара“ донела јој је један од најзахтевнијих глумачких изазова до сада. Њена јунакиња – успешна докторка, супруга и мајка – у тренутку губи тло под ногама, а управо тај слом постаје простор за најдубљу глумачку игру.
У разговору за нашу „ТВ ревију“, глумица открива шта ју је привукло овој улози, како гледа на критике серије, али и зашто је свесно изабрала живот без друштвених мрежа.
ЗАЉУБИЛА САМ СЕ У СЦЕНАРИО НА ПРВО ЧИТАЊЕ
– У сценарио Милоша Радовића сам се заљубила већ на читању и јако сам желела ту улогу. Увек ми значи када оно што радим допре до људи – каже Марковићева.
Своју јунакињу види као жену која је дуго живела „у форми“ – уређеном, стабилном животу у коме је све било на свом месту. Бар наизглед.
– Важно ми је било да ухватим тренутак када та форма почиње да се распада, а човек остаје сам пред суштином – објашњава.
НИЈЕ ПРИЧА О ИНСТИТУЦИЈАМА, ВЕЋ О ЉУДИМА
Иако део публике има замерке на приказ монашког живота, глумица наглашава да серију не види као причу о институцијама.
– Сви смо ми, пре свега, људи – са слабостима, страховима и противречностима. Ово је прича о појединцима који покушавају да пронађу мир, свако на свој начин. На крају, све је ствар личних избора – истиче она.
КОМЕДИЈА ЈЕ ЧЕСТО ТЕЖА ОД ДРАМЕ
Иако се лако креће између жанрова, Марковићева не прави јасну границу између комедије и драме.
– Комедија тражи прецизност и ритам, али без драмског упоришта не постоји. Усудила бих се да кажем да је често и комплекснија од драме – каже глумица.
ПУТ НИЈЕ БИО ПРАВОЛИНИЈСКИ
Иза њене каријере не стоји једноставан и праволинијски пут. Било је успона, али и периода стагнације који су, како признаје, били најтежи.
– Стрпљење није нешто што ми је природно дато. Морала сам да га учим. Али као и у животу – све дође и прође. Некад је сунце, некад киша – и то је нормално.
Често се сећа речи професора Владимира Јефтовића: „Глума није трка на 400 метара, већ маратон.“
ЖИВОТ БЕЗ ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА – СВЕСНА ОДЛУКА
У времену када је присуство на мрежама готово обавезно, Катарина Марковић је направила супротан избор. И не каје се. Каже да јој то значајно олакшава и живот и рад.
Говорећи о стању у професији, али и шире, не увија у оптимистичне фразе.
– Живимо у времену глобалне нестабилности, у којем су многе вредности девалвиране. Поремећај вредности је постао свакодневица – каже она.
Ипак, решење види у људима.
– Неопходно је да се окружимо онима који су талентовани, креативни и слободни. Они нас подсећају да постоји разлог за борбу.
УНИФОРМИСАНОСТ ЈЕ ПОГУБНА
На питање да ли серије попут „Варваре“ треба да имају место у прајм тајму јавног сервиса, одговор је јасан:
– Важно је да постоји простор за различите садржаје. Не мора све да буде лако и за брзу конзумацију. Садржај који тражи стрпљење може да донесе катарзу. Свака униформисаност – и у мишљењу и у програму – за друштво је погубна.
ЛЕТО КАО НАГРАДА
После напорне сезоне, глумица се радује једноставним стварима.
– Једва чекам јун. Одмор, сунце, мало више времена за себе. Ако не могу да одем из Београда – довољно је и да сам на реци. Само да је сунце – каже уз осмех.