Сусрет љубитеља пловидбе

Сајам наутике је сајам снова, јер свако на изложбу чамаца долази с неком жељом – једни да што пре заплове, други да чују, сретну и виде неког познатог и размене искуства.

Тим речима се недавно на 46. Сајму наутике, лова и риболова окупљенима обратио др Милан Цолић, естетски хирург и страствени наутичар. Он је додао да ревија наутике под куполама сајма има посебну чар, а с њим се сложио београдски риболовац Ренато Грбић, познатији још као спасилац многих живота из хладне воде Дунава испод Панчевачког моста. Његова је порука да чувамо наше реке и више времена на њима проводимо јер верује да „вода отвара човека и оплемењује душу.”

Светски и европски шампион у кајаку, млади Марко Новаковић, рекао је за „Магазин” да изложба свих врста пловила из године у годину на Београдском сајму „расте”, што је потврдило 80 излагача из седам земаља. За само годину дана много је новина на раскошним бродићима, подводним скутерима и „летећим” спортским даскама за воду. И поред тога, на нашим рекама он као кајакаш с Тисе, најчешће и даље виђа обичне рибарске чамце од којих они мањи могу да се набаве за две до три хиљаде евра.

У очи је свима, ипак, прво упала, као и сваке године, највећа и најскупља јахта, сада модерне, прљаво розе боје, која у зависности од додатне опреме кошта од 370 до 400 и више хиљада евра. Овај бродић „Гога З 35” дугачак је 14 метара и продат је брзо с почетном ценом од 300 до 350 хиљада, евра док је нови брод „А 32” коштао овде 250 хиљада евра. Реч је о јахтама са по два мотора од 250 до 270 коња.

Највећа јахта је дизајнирана у тренду стана на води. Две собе, уз тоалет с тушем и чесмом, смештене су уз кухињу и чак дневни боравак – уз обавезни телевизор.

„Неки овај тип брода користе на дуже стазе – по околним морима, који путују стално на релацији Црна Гора, хрватско приморје, Грчка – где год имају времена и простора да овакав брод користе као смештај. Купац се јавио још пре почетка сајма, јер су таква пловила увозних брендова изузетно тражена и овде у Србији. Људи данас хоће комфор и лепоту, пре свега уживање”, објашњавају девојке у поморским униформама задужене да представе брод.

Издвојио се и „фијатов” наизглед „ауто-чамац” од 70 хиљада евра, чији је једини примерак за сада виђен на Сави испред блока 70.

Марина из Футога основана 1999. године представила је прилагођене нашим рекама, домаће чамце с малим моторима за риболов, чија је почетна цена била 3.150 евра. Прављена су тако да стално може да им се додаје опрема, Предност марине је што у њој имате и овлашћене сервисере мотора и чамаца. Домаћи полугумењаци с јаким ванбродским моторима, хепатон тубама и полиестер коритом коштају око 120 хиљада евра и више су заступљени на мору, нарочито због величине која им гарантује безбедност.

Домаћа фирма са седиштем у Батајници производи чамце дугачке 6,2 метра и за рекреацију и за спорт. Данас су популарни и они с фарбаним кожним седиштима беле боје.

„Тренд је да људи после посла оду на реку, нарочито викендом, због чега им треба удобност. Не само јахте већ и мало већи чамци имају туш, као модуларни распоред, који се мења: клупа може да постане лежај или сандук за ствари. Добро искоришћени простор наших чамаца типа ʼбулдогʼ одвео нас је на тржишта Црне Горе и Шпаније. На приколици, ови чамци зачас се довезу до реке и језера, као и до мање приступачних места на мору. Код нас је главни проблем што људи који би да купе брод немају где да га држе”, објаснила је Тамара Матејић

Траже нове пристане у Београду

Капетан речне пловидбе Петар Ђорђевић, председник Групације за привреду и наутички туризам Привредне коморе Србије сматра да нема довољно марина у Србији:

„Без одговарајуће инфраструктуре тешко можемо да причамо о даљем развоју наутике. Нарочито нема довољно места на која ће да пристају јахте и чамци који долазе у Београд. Велики су планови, али још нисмо близу остварења. Имамо 23.000 регистрованих чамаца и седам хиљада нерегистрованих. Сад смо добили марину у Бездану, али потребно је да се направи бар 5-6 марина у главном граду. До тада биће нерегистрованих, а наш примамљиви амбијент неће бити доступан туристима који стижу реком. Постоје пристаништа за крузере, али потрошња њихових путника је у Београду мала, јер су они компанијама из других држава већ платили све излете и обиласке наших знаменитости. Недостаје нам и наутичка сигнализација, јер странац треба да зна где је ушће двеју река, како да уђе у луку и шта га ту чека. Туристичке организације града и републике треба заједно с Привредном комором, која је направила план таквих места, да издејствују да ти пристани заживе. Тражимо да се оформи државно тело за развој наутичке привреде”, каже Ђорђевић.

Ведрана Драгичевић, виши саветник у Удружењу за туризам Привредне коморе Србије, објаснила је шта се све ради у овој области. Подсетила је да су чланови Групације за наутику при Комори и капетани и представници туристичких бродова као што су „Аквастар” који вози посетиоце до Кладова, или брода за разгледање „Никола Тесла” и „Кеј”, као и брода на Дрини. Сви заједно се труде да развију боље наутику као привредну грану и и да се субвенцијама помогне домаћим произвођачима опреме.

Хит сајма били су подводни скутери: они са чврстим ручкама намењени су деци да науче да пливају, а има и оних који рониоцима омогућују брзо кретање. Посебну пажњу привукла је „лебдећа даска” или „електрични хидроавиончић”. Инструктор Дарко Кастратовић је објаснио да је даска на електрични погон или „хидрофоил” захваљујући крилу које се налази испод воде врло стабилна и да су довољна три часа обуке. Час кошта око 70 евра, а летећа даска пет до 12.000 евра.

Гумењаци су били најпродаванији. Већи, с ценама од 50 до 300 хиљада евра продају се и после сајма на рате од по 29 евра. Пловећи скутери за троје, у просеку брзину и до 120 километара на сат. Коштају од 13,5 до 33 хиљаде евра.

Дејан Вујатовић их подсећа да је потребна дозвола и за вожњу скутера, уз обавезно поштовање сигнала који указују на пут којим могу да се крећу. То су међународно признати знакови, а скутери су код нас дозвољени на свим путевима пловног саобраћаја, али кроз град уз максималну брзину од двадесетак километара на сат, како се у пристанима не би правили велики таласи.

Из Београда бродом до Берлина и Прага

Морепловац и речни вук Бранко Кресојевић, прошле године је новим бродом који је направио у Београду, обишао Шведску, Норвешку и Немачку. Ове године са спремио за пловидбу од Београда, преко Берлина до Прага. Зашто Праг? Он подсећа да је 1965. године постао пунолетан, добио пасош и отишао потом аутостопом до Прага с шатором за једну особу у ранцу. Шест деценија од тог првог путовања прославиће када 1. августа крене пут Дизелдорфа, најпре до Берлина који је седамдесетих посетио заједно с „Атељеом 212” поводом гостовања представа „Развојни пут боре Шнајдера” и „Ко се боји Вирџиније Вулф” и сликао се испред Берлинског зида... После сликања испред „ слободне Брандербуршке капије”, вратиће се на реку Елбу и њеним током поћи до Чехословачке реке Влтаве, све до Прага. „Вратићу се из Прага возом: овај пут до тамо трајаће месец дана и на њему ћу прећи бродом чак 90 преводница”, каже неуморни пловилац.

Ручно прављене „варалице”

На изложби риболоваца, поред ароматизованих мамаца за рибу, изложене су „варалице” свих врста. „Варалица” је назив за мамац који изгледа или бојом подсећа на храну као плен на који риба треба да се баци на удицу”, каже Владимир Чонкић из Жабља. Коста Пантовић приредио је изложбу слика ручно прављених „варалица”. Њихова цена, иначе, креће се од хиљаду до 2.500 динара, док су силиконске јефтиније и могу да се нађу и за 200 динара.