Мало познати Лаос

Одлучити се за посету Лаосу није ми било тешко: то је једина земља у југоисточној Азији (Индокини) коју нисам посетио, одавно ме је привлачила, можда и зато како бих заокружио своје макар и површно познавање овог више него интересантног региона. Наравно, знао сам да би посета само једној земљи – када сам већ у том делу света – била превелики луксуз и зато сам се одлучио да посету Лаосу комбинујем с увек занимљивим и туристички далеко развијенијим Тајландом.

Бисер с Унескове листе

Лаос је једина земља у региону која не излази на море, по површини (237.000 км²) је слична Великој Британији или Румунији, али је ређе насељена јер на том релативно великом простору живи свега осам милиона становника.

Главни и уједно највећи град Лаоса је Вијентијан, који броји око 850.000 становника, а осим њега ван граница је познат и много мањи Луанг Прабанг, место које је на Унесковој листи светске баштине.

Лаос је једна од тренутно пет земаља света које теже изградњи комунистичког друштва. На челу државе је Народна револуционарна партија Лаоса још од 1975. када је окончан шеснаестогодишњи грађански рат, који су тамошњи комунисти добили уз подршку из суседних Вијетнама и Кине, али и у то доба моћног Совјетског савеза. О томе јасно сведоче црвене заставе са српом и чекићем, које су у доба моје посете биле истакнуте посвуда, заједно с националном заставом, јер се славила педесетогодишњица оснивања независне републике. Пре тога је Лаос био краљевина.

Вијентијан је град који је у очигледној експанзији: гради се на све стране и зато није ни чудо да се поред старих, запуштених, понекад и полусрушених кућа и уз улице често без тротоара и асфалта наилази на велике, нове грађевине, понеки шопинг центар, луксузне хотеле, модерне ресторане. Очигледно је да се земља брзо мења пошто је једнопартијски систем на економском плану допуњен тржишним реформама које очигледно дају резултате – мада земља и даље остаје међу сиромашнијим у овом делу света.

Вијентијан лежи на Меконгу, реци која је главна артерија Индокине. Притом се град налази на самој граници с Тајландом, заправо ту границу управо чини река.

Путовати из Вијентијана на север ка Луанг Прабангу није нимало компликовано. Кинези су овде саградили пругу за брзе возове која даље наставља до кинеског Кунминга у провинцији Јунан, а део је трасе која треба да иде све до Бангкока и Сингапура на југу. Пруга је пуштена у рад 2021. и од великог је значаја, поготово за туризам Луанг Прабанга, јер су њеним стављањем у погон кренули масовни доласци кинеских туриста у овај живописни град.

Сам град је препун лепих двоспратница у јединственом стилу, а многе од тих кућа, поготово у деловима ближе реци, претворене су у хотеле или ресторане, неки су притом веома луксузни, али има свега и за сваки џеп.

Повољне цене

Генерално, цене у Лаосу, па тако и у Луанг Прабангу, су веома повољне, може се добро јести за четири до пет евра, мада исказано у локалној валути износи буду астрономски јер је однос локалне валуте кип и евра такав да се за један евро добија скоро па 25.000 кипа. Инфлација је овде очигледно учинила своје!

За превоз се користи у овом делу света популарни тук-тук (а овде постоји и његова осавремењена варијанта с погоном на струју), мада су дистанце такве да се без проблема може ићи и пешице.

Након свега виђеног, рекао бих да Лаос није дестинација која ће вас оборити с ногу, али је довољно привлачна и шармантна да се – ако сте већ у овом делу света и вероватно посећујете много популарнији Тајланд или Вијетнам – запутите бар на неколико дана и до ове земље. Неколико интересантних места, укусна и јефтина храна, као и свим џеповима приступачан и удобан смештај, срдачни људи уз познати азијски амбијент – све ће то сигурно допринети да вам посета Лаосу остане у пријатној успомени. Баш као и мени.

Музеј неексплодираних мина

У Луанг Прабангу треба обавезно посетити и јединствени Музеј неексплодираних мина. Рат у оближњем Вијетнаму пренео се и на Лаос и земља је била много пута бомбардована, што нажалост у свету није много познато. Тако је у периоду од 1964–1973. године на Лаос бачено више од два милиона тона бомби и према броју становника то је највећа количина експлозива по глави икада у историји. Процена је да око 80 милиона бомби нису експлодирале и наставиле су да представљају опасност. Када су војне операције окончане требало је деминирати огромне површине где су бомбе пале и остале као потенцијална, али и реална опасност.

Ноћни живот

Ноћу Луанг Прабанг буде веома жив, луксузни ресторани су пуни посетилаца, а ту је и велика ноћна пијаца где се нуди обиље хране која се припрема директно пред вама што је тако типично за овај део света.

Моћни Меконг

Луанг Прабанг је место с мноштвом храмова, будистичких пагода и као и Вијентијан налази се на моћном Меконгу. Вожња бродом на реци је незаобилазни део посете граду, као што је и одлазак до оближњих водопада Куанг Си. Бродови полазе на туру реком мало пре заласка сунца и онда је одсјај златно-црвеног неба у води просто нестваран.

Француски стил и будистички храмови

У самом центру Вијентијана има доста зграда грађених у француском стилу из доба када је Лаос, као и већи део региона, био француска колонија. Поред тога има и доста будистичких храмова, међу којима су најважнији и најимпресивнији Ват Си Сакет и Па Тат Луанг – чија имена није лако запамтити као ни остале компликоване и нама тако чудне називе у овој земљи. Будизам је иначе водећа религија у Лаосу.

Водопади и медведи

Водопади Куанг Си су заиста несвакидашњи природни феномен: стазама које су направљене поред смарагднозелене воде хода се двадесетак минута да би се дошло до највећег водопада где капљице воде у ваздуху стварају утисак водене магле. Величанствена лепота природе је овде заиста у пуном сјају, а рани долазак – пре него што тамо дођу веће скупине кинеских туриста –прави је доживљај. На улазу у комплекс се налази и резерват с медведима који се овде чувају и хране, па је и то незаобилазни део посете овом прелепом месту.