Зашто је хлеб „на црној листи” и да ли заиста квари линију?

Хлеб је годинама једна од најоспораванијих намирница када је реч о здравој исхрани и виткој линији. Од дијета са ниским уносом угљених хидрата до популарних трендова попут кето дијета, хлеб је често први који се избацује са менија. Али да ли је заиста заслужио лошу репутацију?

Главни „кривац” су угљени хидрати. Бели хлеб, направљен од рафинисаног брашна, има висок гликемијски индекс, што значи да брзо подиже ниво шећера у крви. То може довести до наглог пада енергије и бржег осећаја глади, па се често једе више него што је потребно. Управо због тога се повезује са гојењем.

Међутим, није сваки хлеб исти. Интегрални хлеб, направљен од целог зрна, богат је влакнима која успоравају варење и дуже држе ситост. Он има нижи гликемијски индекс и може бити савезник у контроли тежине, ако се конзумира умерено.

Стручњаци наглашавају да проблем није у самом хлебу, већ у количини и комбинацијама. Када се једе уз масне намазе, прерађене месне производе или у великим порцијама, калоријски унос лако расте. С друге стране, кришка или две уз уравнотежен оброк – са протеинима, поврћем и здравим мастима – неће угрозити витку линију.

Постоји и психолошки фактор. Хлеб је у многим културама основна намирница, па његово потпуно избацивање често доводи до осећаја ускраћености и каснијег преједања. Зато нутриционисти све чешће саветују баланс уместо рестрикције.