„Неуророботи” из ћелија афричке жабе
Помажу у развоју терапија код оштећења мозга и у регенеративној медицини овог органа
Научници Универзитета Тафтс и Института Раис направили су биолошке „неуророботе” користећи ћелије афричке жабе. Ови „уређаји” показују знакове основног „понашања” и електричне активности у мрежама неуронских ћелија, наводи се у студији објављеној у листу „Advanced Science”, док аутори истичу да откриће може да помогне при развоју терапија за конгениталне поремећаје и регенеративну медицину мозга. Експеримент је започет 2020. године, када су истраживачи са Универзитета Тафтс створили прве „неуророботе” од ћелија жабе, способне да се самостално крећу, поправљају оштећења и окупљају друге ћелије да формирају нове структуре.
Професор Мајкл Левин с поменутог универзитета истакао је да су ове структуре „живе од самог почетка јер су направљене од већ постојећих живих ћелија”, пренео је Танјуг вест Ал Џазире.
У наредној фази истраживања научници су додали неуронске ћелије, што је резултовало ентитетима с новим понашањем, названим „неуророботи”. Микроскопска испитивања показала су да су развили праве особине нервног система, укључујући аксоналне и дендритске структуре, као и протеине повезане са синапсама, а снимање је потврдило електричну активност неуронских ћелија и формирање примитивних неуронских мрежа унутар „неуроробота”.
Додавање неуронских ћелија променило је кретање ентитета: неуророботи су расли више, били активнији и показивали сложеније обрасце кретања у поређењу с не-неуронским ксеноботима. Тестирањем супстанцом пентилен тетразол, познатом по ефектима на мождану активност, истраживачи су показали да неуронске мреже активно утичу на понашање ових биолошких робота. Др Хала Футуат, главни истраживач Института Раис, додала је да ове студије помажу у разумевању раста и регенерације ћелија, омогућавајући развој терапија за конгениталне поремећаје и регенеративну медицину мозга. Хала Футуат напоменула је да су неуророботи показали повећану активност гена повезаних с видом, укључујући оне за формирање сочива и ћелија мрежњаче, што сугерише могућност да светлосни стимулуси могу да изазову ново понашање у овим ентитетима.
