Зашто из Земљиног језгра цури злато
Одавно је познато да готово сва количина Земљиног злата лежи скривена у Земљином језгру, стотинама километара испод површине. Нова студија је, међутим, открила да део њега сада цури из језгра у омотач и пробија се до Земљине коре.
Студија која је објављена маја прошле године у часопису Nature Journal, потпуно је променила начин на који геолози разумеју унутрашњу динамику наше планете. Злато можда јесте редак, племенити метал, али заправо га има у изобиљу скривеног у Земљином језгру, коме нико не може приступити. У ствари, више од 99,95 одсто племенитих метала планете је заробљено у њеном језгру, стотинама километара испод површине, пише Старс инсајдер. Злато је одвојено од Земљине површине тонама чврстог камена. Такође је затворено унутар растопљеног језгра, тако да је немогуће доћи до њега.
Међутим, ново истраживање је открило да злато и други племенити метали сада цуре из Земљиног језгра у слојеве изнад. Заједно са другим племенитим металима, злато на крају стиже до површине кроз вулканску активност.
Земљино језгро има два слоја. Први је врућа, чврста метална сфера од гвожђа и никла, са полупречником од отприлике 1.221 километар, што је око 70 одсто величине Месеца.
Други слој је спољашње језгро од течног метала, дебљине око 2.253 километра. Простире се до око 2.897 километара испод Земљине површине и досеже све до плашта.
Ово је слој који се налази између спољашње коре планете и растопљеног језгра. Састоји се углавном од чврстих стена и чини 84 одсто планете.
Огромна топлота на граници између језгра и плашта затим ствара џиновске облаке растопљених стена. Ови облаки се полако уздижу кроз плашт и носе са собом трагове тешких метала као што је злато. Количина злата која се налази у језгру довољна је да прекрије површину наше планете у дебљини од готово пола метра.
Ово је откривено током трогодишњег истраживања тамних, базалтних стена Хаваја, које чине темељ његовог вулканског пејзажа. Првобитно су се формирале од облака магме који су се уздизали са океанског дна, а утврђено је да садрже трагове тешких метала.
Растопљена Земља
Нилс Меслинг, геохемичар са Универзитета у Гетингену, у Немачкој, био је главни аутор извештаја. Рекао је да налази потврђују сумњу коју су геолози дуго имали, да растопљено језгро Земље није изоловано, већ да заправо прелази у омотач.
„Пре око 40 година, људи су први пут дошли до теорије да језгро можда губи део материјала који прелази у омотач“, рекао је Меслинг.
„Сада, по мом мишљењу, имамо први веома јак доказ за то.“
„Наши налази, такође, доказују да огромне количине прегрејаног материјала плашта потичу са границе језгра и плашта и уздижу се до површине Земље формирајући океанска острва попут Хаваја”, рекао је коаутор студије, професор Матијас Вилболд.
Да би пронашли доказе за ово, аутори студије анализирали су неке узорке хавајских вулканских стена. Резултати су показали да садрже рутенијум, који је Меслинг описао као „један од најређих елемената на Земљи”.
Ово је покренуло многа питања, јер језгро садржи скоро све: злато, платину и рутенијум на Земљи, а врло мало их је у мантилу. То је зато што је Земља, када се први пут формирала, била потпуно растопљена. У том стању, тешки елементи попут злата тонули су ка центру. Међутим, пре око четири милијарде година, када се растопљено језгро слегло, а Земљина површина већ охладила и стврднула, низ метеорита срушио се на планету. Они су били богати племенитим металима као што је злато и апсорбовани су у плашт и кору. Због тога је било тешко утврдити одакле потичу племенити метали присутни у вулканској стени, јер злато постоји и у језгру и у омотачу, пише Popular Mechanics.
Да би то урадили, Меслинг и његов тим су тестирали узорке у односу на метеоритски запис. Метеоритски запис се односи на научну архиву метеорита који су откривени и каталогизовани, како би се показало колико су стари или одакле потичу.
Међутим, изотоп (или тип) рутенијума пронађен у стенама које су проучавали био је потпуно другачији од било које друге познате стене или метеорита који је забележен, преноси CNN.
Материјал формиран у Земљином језгру не постоји у метеоритском запису, али материјал формиран у омотачу постоји. Пошто пронађени рутенијум не постоји, то потврђује да није могао да буде формиран у омотачу и да је морао да буде формиран у Земљином језгру. Објашњавајући ово, Меслинг је рекао:
„То је прилично нова и тешка метода, али смо успели да измеримо рутенијум у стенама које готово да немају рутенијум у себи.”
„У пола килограма стена, било га је мање од милиграма - игла у пласту сена величине планете! То је прилично занимљиво, барем за геохемичара. Био је то дуг, али веома узбудљив процес“, закључио је научник.
