Јагоде на балкону

Све више људи одлучује се да део природе пресели на свој балкон. Међу најлепшим и најкориснијим изборима свакако су сталнорађајуће јагоде, познате и као месечарке. Добро подносе топлоту, па уз одговарајућу негу могу рађати од пролећа, па све до јесени. Чак и на малом простору могуће је направити мини-башту која ће бити и декоративна и родна.

И уз зид и у жардињере

За почетак, најважније је изабрати одговарајуће место. Јагоде воле сунце, па је идеално да балкон буде окренут ка југу или западу, где биљке могу имати најмање пет сати директне светлости дневно. Уз добар распоред саксија и мали простор може постати веома продуктиван.

Практично решење је комбинација вертикалног и хоризонталног распореда. Уз зид се могу поставити полице на више нивоа, на којима се гаје сорте попут Албиона или Сан Андреаса, познате по крупним и сочним плодовима. На огради балкона могу се поставити дуже жардињере с неколико биљака, док су висеће саксије идеалне за ситније, декоративне сорте, попут шумских јагода, које својим изданцима лепо падају и додатно оплемењују простор.

Због плитког кореновог система, јагоде су веома погодне за гајење у посудама. Избор између висећих саксија и жардињера зависи од простора и укуса. Висеће саксије треба да буду пречника око 30 центиметара, док жардињере треба да имају дубину до 25 центиметара. Важно је да све посуде имају добру дренажу како би се спречило задржавање вишка воде.

Стручњаци препоручују комбиновање више сорти како би берба трајала што дуже. Док неке дају крупније плодове, друге се истичу богатом аромом, па се на тај начин добија и разноврсност укуса и континуитет рода. Десетак биљака може бити сасвим довољно за свакодневно уживање у свежим јагодама.

Земљиште треба да буде растресито, плодно и пропусно, док је редовно заливање неопходно, нарочито током топлијих дана. Прихрана на сваких десет до четрнаест дана додатно ће подстаћи обилније плодоношење.

У друштву боље напредују

Јагоде се могу успешно комбиновати и с другим биљкама. Босиљак, на пример, може допринети бољем укусу плодова и уједно помоћи у заштити од штеточина, док невен повољно утиче на здравље целе мини-баште.

Иако гајење јагода на балкону захтева одређену пажњу, награда је вишеструка. Осим што пружају свеже и здраве плодове, јагоде уносе боју, мирис и живост у свакодневни простор. Тако балкон постаје не само место одмора већ и мали зелени кутак који спаја природу и уживање.

У већини расадника сталнорађајуће јагоде доступне су по приступачним ценама

Сталнорађајуће, па још шумске

Понуда различитих сорти сталнорађајућих јагода све је већа. Посебно се издвајају шумске јагоде, које по изгледу, мирису и ароми подсећају на самоникле, али су отпорније и дају обилнији род. Брзо се шире и добро подносе директно сунце.

Рађају од априла до првих јесењих мразева, а у заштићеним условима могу доносити плодове и током зиме. Земљиште треба да буде благо кисело, плодно, растресито и пропусно. Као предусев највише им одговара детелина, док се не препоручује садња на местима где су претходно гајени кромпир, паприка, краставац или малина, због могућих болести корена.

Саде се током целе године

Након што се покажу успешним у саксијама, јагоде се често преносе и у башту. Препоручена густина садње је четири до пет биљака по квадратном метру, с размаком између редова од 30 до 40 центиметара.

Систем „кап по кап” идеалан је за ове сорте, јер обезбеђује равномерно заливање и оптималан унос хранљивих материја. Биљке су толерантне на више температуре и брзо расту, достижући око 30 центиметара у висину, док се шире и до 60 центиметара.

Јагоде се најчешће саде у рано пролеће или почетком јесени. Међутим, саднице из контејнера могу се садити током целе године, јер већ имају развијен коренов систем. Након сваке сезоне, засад се обнавља уклањањем старих листова и, по потреби, проређивањем.

За бујан раст и добар принос препоручује се употреба ђубрива с већим уделом азота у пролеће, док се у фази цветања примењују формулације богате фосфором и калијумом. Добре резултате дају и биостимулатори на бази алги.