Јајна ћелија бира оца детета

Далеко од увреженог веровања да је оплодња резултат пуке среће и борбе милиона сперматозоида, савремена наука открива знатно сложенију причу. У средишту тог процеса налази се јајна ћелија која, према истраживањима из репродуктивне биологије, није пасивна, већ активно учествује у селекцији.

Нова истраживања показују да јајна ћелија активно „наводи” сперматозоиде и потенцијално фаворизује генетски компатибилније партнере, много пре него што живот уопште почне.

Кључну улогу играју хемоатрактанти, хемијски сигнали које ослобађају јајна ћелија и њене пратеће ћелије. Они стварају својеврсни „хемијски траг” који сперматозоиди прате кроз процес познат као хемотакса. Још раније је показано да и јајна ћелија и тзв. ћелије кумулуса око ње активно луче ове молекуле, чиме директно утичу на кретање сперматозоида.

Није свако једнако пожељан

Прави преокрет у разумевању дошао је са студијом „Chemical signals from eggs facilitate cryptic female choice in humans” 2020, објављеном у Proceedings of the Royal Society B. Научници су открили да сперматозоиди не реагују исто на хемијске сигнале различитих жена. Другим речима, иста сперма може да буде „привучена” једном јајном ћелијом, али не и неком другом.

Овај феномен назива се „криптични женски избор” и указује на то да селекција не престаје чином оплодње, већ се наставља на микроскопском нивоу. Јајна ћелија, односно њено окружење, утиче на то који сперматозоид ће имати веће шансе за успех.

Тражи се идеална генетска комбинација

Додатни слој ове приче укључује генетику, посебно MHC комплекс, скуп гена кључних за имуни систем. Истраживања показују да веће разлике у овом комплексу између партнера могу да повећају отпорност потомства.

Студије су показале су да хемијски сигнали јајне ћелије могу фаворизовати одређене генетске комбинације. Слични резултати добијени су и у истраживањима објављеним у часопису Molecular Ecology, где је уочено да сперматозоиди генетски мање сродни са јединкама, чешће успевају у оплодњи.

Ипак, научници су опрезни. Иако докази јасно указују на постојање хемијске комуникације и селекције, то не значи да јајна ћелија „свесно” доноси одлуке.

Реч је о комплексном биолошком систему у којем се преплићу хемија, физика и генетика, механизму који је еволуција обликовала како би повећала шансе за здравље и отпорност потомака.