Мистерија пирамиде пронађене на Марсу
Можда делује као да се на Марсу не дешава ништа посебно, али ова прашњава, црвенкаста планета заправо крије мноштво занимљивих појава.
Већина њих има везе са стенама. Марс је, једноставно, препун стена, и то оних које су током милијарди година прошле кроз разне процесе ерозије. Управо зато понекад настају облици који, на први поглед, могу да подсете на нешто вештачко или чак биолошко.
Најновији пример такве „оптичке илузије” на Марсу јесте упечатљива структура која личи на тространу пирамиду. Налази се у долини коју су ветрови обликовали, познатој као Кандор Чазма, и први пут је уочена још 2002. године, пише Science Alert.
Интересовање за ову формацију поново је порасло након што су њене фотографије почеле да круже друштвеним мрежама, нарочито након објаве филмског аутора који је и раније тврдио да слике НАСА крију доказе о вештачким структурама на Марсу.
Ова необична формација, названа „Кандор тетраедар”, касније је снимљена и детаљнијим камерама. Када се посматра у ширем геолошком контексту, постаје јасно да не одудара толико колико се на први поглед чини - реч је о узвишењу које су обликовали исти природни процеси као и околни пејзаж.
Позитивни рељефни чворићи
Кандор Чазма је део једног од највећих кањонских система на Марсу, формираног деловањем воде, клизишта, ветра, а можда и тектонских сила током милијарди година.
У том подручју налазе се и тзв. „позитивни рељефни чворићи”, структуре од чвршће стене које су некада биле закопане, али су остале издигнуте након што је околни материјал еродирао. Такве формације могу да буду огромне, да имају и до километар у пречнику и да буду високе десетине метара.
„Марсовска пирамида” уклапа се управо у тај образац: широка је око 290 метара и висока око 145 метара, што је чини само једном од многих сличних узвишења насталих природним путем.
Слични облици постоје и на Земљи, на пример, планина Серо Туса у Колумбији, пирамидални врхови у кинеској провинцији Гуижоу или планина Ртањ у Србији.
Када се пажљиво погледа, види се да ивице ове структуре нису савршено правилне: неравне су и различитих димензија, што не одговара идеји о вештачкој грађевини. Такође, налази се међу таласастим пешчаним структурама које је обликовао ветар, што додатно указује на континуирану ерозију, наставља научни портал.
На крају, кључну улогу игра и људска перцепција. Наш мозак природно тражи обрасце и значења чак и тамо где их нема, посебно када су у питању облици који подсећају на познате објекте или геометрију.
Марс, међутим, не мора да се „улепшава” таквим илузијама да би био фасцинантан. Његова геологија и сурови услови већ су сами по себи довољно спектакуларни и, истовремено, чудно познати али потпуно другачији од свега што можемо да видимо на Земљи.
