Кад дете добије дете- мане и предности раног родитељства
Не постоји „идеално” време, већ оптимална спремност. Кључ успеха раног родитељства је у подршци околине (баке, деке, пријатељи). Ако млади родитељи имају „мрежу спаса”, мане се минимизују, а предности долазе до пуног изражаја
Психолози рано родитељство (обично се под тим подразумевају ране двадесете године) посматрају као специфичан развојни изазов. Док биологија фаворизује младост, психолошки профил особе у тим годинама је често још увек у фази „израњајуће одраслости”.
Предности раног родитељства
Млади родитељи физички лакше подносе хронични умор и непроспаване ноћи. Са психолошке стране, мањи је „генерацијски јаз”, што касније може олакшати комуникацију са дететом у тинејџерском периоду јер су сећања на сопствено одрастање свежија.
У раним двадесетим, личност је још увек такорећи модуларна. Млади родитељи често „расту заједно са дететом”. Њихов идентитет се формира око улоге родитеља, што може довести до снажне породичне кохезије, за разлику од старијих родитеља који морају да праве велике компромисе са већ изграђеним, чврстим животним стилом. Психолошка предност се јавља касније: када деца одрасту, родитељи су и даље у пуној снази, често у раним четрдесетим што им омогућава да се тада посвете каријери или хобијима са осећајем слободе, док њихови вршњаци тек пролазе кроз стресне фазе подизања мале деце.
Мане и изазови раног родитељства
Према Ериксоновој теорији психосоцијалног развоја, млада особа треба да реши кризу „Интимност насупрот изолацији” и да истражи сопствени идентитет. Родитељство може нагло прекинути тај процес, фокусирајући младу особу на потребе другог пре него што је потпуно упознала себе. Истовремено, префронтални кортекс (део мозга задужен за планирање и контролу импулса) потпуно се развија тек око 25. године. Млађи родитељи могу имати нижи праг толеранције на стрес и фрустрацију, што директно утиче на стил васпитања и емоционалну стабилност детета.
Психолошки притисак често долази из окружења. Док вршњаци путују, излазе и граде каријере, млади родитељи се могу осећати изоловано. Тај осећај „ускраћености” може несвесно прерасти у огорченост према партнеру или, у најгорем случају, према детету. Недостатак је и што ретко који млади пар има стабилну финансијску базу. Економска несигурност је један од водећих фактора за развој постпорођајне депресије и брачних конфликата, што ствара нестабилно окружење за развој детета.
