Цвркут птица никад тиши

Србије од 2017. до 2025. забележено је више од 2.200 случајева незаконитих радњи над птицама. Највећи проблеми су тровање, криволов ватреним оружјем и хватање птица певачица. Србија, једна од кључних тачака биолошке разноврсности у Европи са више од 380 врста птица, суочава се с опасностима које угрожавају не само птице већ и целокупни живи свет.

„Прикупили смо хиљаде података о незаконитим радњама, не само над птицама већ и над другим животињама, а неретко и потпуно уништавање станишта”, истиче Милан Ружић, извршни директор овог друштва.

Орнитолог Слободан Марковић упозорава да су шест година од последњег извештаја проблеми остали исти. „Иако је подршка јавности већа и полиција ефикаснија, преступници су постали опрезнији и вештији, па је њихово откривање све тежи задатак”, каже Марковић.

Прикупљени подаци представљају тек десет одсто стварног стања. Србија још нема стратегију за системску борбу против уништавања птица.

Без јасног плана и сарадње институција, природна богатства Србије убрзано нестају. То не угрожава само птице већ и здравље и стабилност екосистема – а тиме и добробит људи. Питање остаје: хоћемо ли дозволити да Србија остане без својих пернатих симболе?

Три највећа проблема

• Тровање птица – најизраженије у Војводини, посебно у околини Апатина, Бачке Тополе и Новог Сада. Сваке године страдају белорепани, мишари, еје мочварице и крсташи, али и друге дивље животиње.

• Криволов ватреним оружјем – распрострањен широм Србије. Лабудово окно, једно од најзначајнијих зимовалишта водених птица на Дунаву, уместо да буде заштићено, претворено је у полигон за пуцање на патке, гуске, ронце, гњурце и лабудове уз коришћење електричних вабилица и других забрањених средстава. У Расинском округу криволов је нарочито јак током лова на препелице.

• Хватање птица певачица – најчешће на југу Србије, у Нишавском и Јабланичком округу. Чешљугари, чижаци и зимовке хватају се мрежама, лепком и посебним направама – капанима, а затим продају кроз шверцерске канале у земљи и иностранству.