Прича која нас враћа једне другима

Једна од ретких домаћих драмедија, филм „Биће нових лета“, доноси топлу, емотивну и важну причу о породици, блискости и вредностима које смо, чини се, у савременом свету помало заборавили. Глумац Златан Видовић говори о значају оваквих прича данас, искуству са снимања, избору улога, али и о личним погледима на живот, уметност и време у којем живимо.

Да ли нам је оваква прича данас преко потребна?

- Мислим да су људи заиста жељни оваквих прича, поготово породичних, а занимљиво је и то што је ово филм у којем нема ниједне псовке. „Биће нових лета“ је филм у којем читава породица може да научи нешто вредно и мислим да он, пре свега, говори о томе колико смо се одаљили једни од других у овом времену материјализма, када су сви у трци за новцем, и колико смо се изгубили у целој тој конфузији.

- Као једна од ретких домаћих драмедија, „Биће нових лета“ кроз бизарну ситуацију поново спаја делиће разбијене породице и подсећа колико је породица важна – колико је битно да разговарамо, да се чујемо и да заједничким снагама покушамо да нађемо решења за разне проблеме. Верујем да ће управо због тога публика уживати у овом филму и да ће многе навести да се окрену својој породици, уместо да стално јуре за неким пролазним стварима.

По чему ћете памтити снимање филма?

- По људима. Имао сам привилегију да први пут радим са Олга Одановић, која игра моју мајку и то ми је стварно било посебно искуство. Цела екипа је била сложна и сви смо уживали, иако је, морам признати, на моменте било напорно. Радили смо цело лето по веома згуснутом темпу, али смо сви били срећни, јер смо знали да радимо на једном одличном пројекту.

- И, наравно, када радите у таквом окружењу и са тако сјајном екипом, стално се дешавају неке симпатичне и духовите ситуације. Сећам се да сам једном на почетку снимања шетао кроз шуму носећи секиру у рукама и да се само од‌једном чуо глас редитеља Гвоздена Ђурића који је рекао: „Дајте више секире, а мање Златана“. Свима нам је аутоматски измамио осмехе и тај дан је протекао у једној заиста феноменалној атмосфери.

Има ли наде у „новим летима“?

- Овај филм у себи носи једну симболичку поруку да су та нова лета у ствари нова лета са породицом и да не треба да гледамо на летовање као на неки статусни симбол или неко доказивање у друштву, већ као на прилику да се породица заједно одмори и створи успомене, што је негде најбитније.

- Мислим да сви ми све слабије стварамо успомене, јер се стално бавимо површним стварима, а „Биће нових лета“ жели да нам пошаље поруку да треба да се „рестартујемо“ у овом добу корпоративног капитализма и поново схватимо да је породица највећа вредност у нашим животима. Она је нуклеус друштва и што пре то схватимо и освестимо код себе, то ће нам пре бити боље.

О раду, улогама и каријери

- Глумачки посао је заиста специфичан, зато што када га радиш - радиш га заиста много, а некада наиђе и период кад га уопште не радиш. Али у суштини мислим да је сваки глумац најсрећнији онда када ради, а то је случај и са мном. Глумци кроз рад брусе занат и глумачке вештине, а онај који не ради не може ни да напредује, тако да сам ја захвалан што у последње време много радим. Мени је посао заправо благослов, јер радим оно што волим, за шта сам се школовао и глума у мени буди најлепше емоције. На снимања увек идем са тежњом да научим нешто ново и онда ми ништа не пада тешко, иако овај посао, као и сваки други, уме да буде напоран, поготово када сте, као ја, стално на релацији између два места, конкретно Београда и Градишке.

- С друге стране, задовољан сам избором својих улога и како се моја каријера генерално одвија. Имао сам доста среће да увек сарађујем са одличним редитељима и продуцентима и заиста сам им свима захвалан, јер сам сваки пут имао прилику да научим нешто корисно. Надам се да ћемо и у будућности увек успешно сарађивати.

Најзахтевније улоге и лична преиспитивања

- Кроз каријеру сам имао срећу да радим веома психолошки захтевне улоге – како у позоришту, тако и на филму. Када је реч о позоришту, највише су ми значиле улоге Раскољникова у представи „Злочин и казна“, рађеној по мотивима истоименог романа Достојевског, и улога Ахмеда Нурудина у представи „Дервиш и смрт“ Меше Селимовића. То су монументалне улоге које глумац заиста веома ретко добија у каријери, а ја сам их у веома кратком периоду одиграо обе. Кроз њих сам много тога научио о себи, успут се стално преиспитујући. Наравно, не могу а да не споменем и мени лично веома драгу улогу Леона Глембаја у представи „Господа Глембајеви“.

- Веома сам поносан и на моје улоге на филму, почевши од „Даре из Јасеновца“, преко „Олује“ и филма „Лихвар“, где сам играо једног негативца, до филма „Рука правде“ који тек треба да се нађе на биоскопском платну. Улога у филму „Биће нових лета“ је тотално другачија од свега што сам досад радио и то ми је био својеврсни изазов. Први пут сам имао прилику да радим карактер који није мрачан или доминантан и који у себи не носи примесу „алфа мужјака“, већ је све супротно од тога.

- Захвалан сам што сам имао прилику да играм различите улоге и да свој пут трасирам некако лагано, постепено, а не преко ноћи, јер заиста мислим да је за сваки велики резултат потребно огромно време и огроман труд.

Одбијање улога и професионални избори

- Током припреме за улогу најбитније је да се темељно приступи изградњи лика, да се добро ишчита текст и схвати где се тај лик налази у читавој концепцији. То се обично чини и кроз разговор са редитељем и са колегама, јер је процес спремања улоге у представи или филму заиста компликован. Од слова на папиру, практично од идеје која се роди у глави редитеља, ви треба да добијете једну живу ствар у коју публика треба да поверује – и то је једна уникатна специфичност глуме.

- А било је улога које сам одбијао, јер верујем да не може човек све да ради што му се понуди. У тим пројектима у којима сам одбијао улоге, једноставно, нисам видео себе – и то не зато што су ти ликови били лошији или бољи у односу на мој хабитус, већ зато што не бих био поштен према себи када бих прихватао да радим нешто у чему не могу да испоручим оно најбоље што умем. Мислим да је много поштеније прескочити неке ствари да би ти се на неком другом ћошку то вратило кроз неке улоге за које верујеш да можеш да им приступиш како треба.

Нове амбиције и жеље

- Волео бих да пробам и нешто потпуно другачије – можда улоге које имају више хумора и музике. Ја сам Босанац, нама је у генетском коду хумор и музика, па мислим да бих се ту најбоље снашао, јер бих био на свом терену.

Приватно - шта му доноси мир?

- Јесам. Највише ме испуњава време са породицом и драгим људима. Волим да кувам, да окупљам људе, то ми је највећи вентил. Наравно, често сам на путу, много радим, али трудим се да сваки слободан тренутак буде квалитетан. То ме враћа у равнотежу.

Поглед на свет и уметност данас

- Ситуација у свету је сложена, али верујем да уметност увек нађе начин да преживи и повеже људе. Култура је мост – она превазилази границе тамо где политика често прави зидове. И докле год постоје људи који желе да говоре о истини, емоцији и човеку, уметност неће нестати. Вештачка интелигенција, с друге стране, мења много тога, али мислим да не може да замени емоцију и рањивост, а то је срж уметности.

Пролеће, породица и нови пројекти

- Пролеће буди радост и живот у свима нама, тако и у мени. Увек му се искрено обрадујем, пошто сам некако човек природе и одлазим често са супругом и ћерком у своју викендицу. Тамо уживамо спремајући храну и радећи по дворишту. То уживање са пријатељима и породицом ме највише опушта.

- Тренутно радим на једном новом пројекту о коме вам у овом тренутку не могу ништа рећи, јер смо усред снимања, али Богу хвала има посла. Увек се трудим да избалансирам рад и уживање, јер једно без другог напросто не иде. Не може човек само да ради, а да се не опусти и ужива, тако да позивам публику да посети биоскоп, погледа „Биће нових лета“ и ужива у лету усред раног пролећа.