Како задржати блискост с децом
Важно је смањити сопствени стрес и ојачати самопоуздање како би за малишане родитељ био сигурна лука, али и добар учитељ
Приврженост детета родитељу даје моћ да се побрине о његовом квалитетном одрастању, теза је др Гордона Њуфилда, светски признатог стручњака у области раног развоја и дечје психологије, који је на тему успешног родитељства недавно разговарао с београдском публиком на позив Фондације Новака Ђоковића.
То је код више наших психолога и новинара подстакло разговоре на тему како задржати блискост с децом упркос, нарочито савременим, изазовима одрастања. Тезу др Њуфилда да је основа привржености заједништво детета с оцем или мајком, односно повезаност, љубав и припадање, прихвата и психолог Николија Аврамовић, која за „Магазин” каже да је за добар развој важан осећај дома и сигурности, атмосфера у којој дете припремамо за овај свет.
Избегавајте свађе, аутодеструктивна понашања
У том контексту психолози се слажу да је код детета важно развити потребу за слободним изражавањем осећања, за одмор и игру. Сматрају да је одмор у породичном кругу предуслов за квалитетно одрастање, а способност за игру добар показатељ здравља детета чији рани развој, како се сматра, има далекосежни утицај на то у какву ће се дете особу развити. Притом, истичу да деци није потребна условљена љубав, већ да се осећају сигурно, али и комотно у родитељској љубави. Према речима Аврамовићеве, за то је неопходно да родитељи развију самопоуздање према себи и својој породици. Такође, да раде на смањењу или уношењу стреса у свакодневне родитељско-дечје контакте, чиме чувају и своје и психофизичко здравље деце.
Ако размишљате у том правцу, сматра, доносићете боље одлуке за себе, а поготово за своју децу. Смањите аутодеструктивна понашања, попут свађа и бекства од разумног размишљања помоћу измишљања оправдања, конзумирања опијата или пребацивања кривице на другога. Нарочито је опасно пребацивати кривицу на дете. Одрастање у осећају нелагодности и тескобе изузетно је опасно за развој психе детета, а још је опаснији овакав модел као пример породичног понашања.
У свему томе, за мајку или оца битно је да креирају здравије и потпуније, искреније односе с партнером. Конструктивни дијалог није исто што и деструктивна свађа и као родитељ морате бити заинтересовани за одрастање свог потомства, препоруке су које би требало да имате на уму.
„Чињеница је да се динамика живота мења с доласком деце, због чега партнери морају да разговарају о сопственим, али и дечјим потребама и да пре свега увиде шта могу да очекују, траже или добију за себе у новом животном поглављу. Истражимо заједно шта доносимо из властитог одрастања у сам партнерски однос, јер се управо то наслеђе често активира и снажно долази до изражаја већ с доласком деце на свет. И дете је, уосталом, уроњено у однос својих родитеља.”
Како још саговорница сматра, они који се одлучују за родитељство прво треба да поставе питање: Шта ако и када наступе проблеми?
„Ваља се припремити за то како да деца реагују на њих и како да их решимо, а да с децом останемо повезани. Како се вратити у однос и додатно га оснажити? Рецепт је да породица разговара као тим и заједнички посматра оно што јој се догађа. Јер неопходно је да цела породица разуме шта се догађа с малим дететом, тинејџером, студентом”.
По стручни савет
Како поручује, за младе родитеље и њихову децу најважније је да себи као породици пруже најбољи почетак, а то је да буду сигурна лука, али и поука своме детету. Када се родитељи добро упознају, тако да један познаје потребе оног другог, сматра психолог, боље ће разумети и дете и његове склоности. Мајкама се препоручује да већ у трудноћи изграде снажан и повезујући однос са својом бебом.
„Изазови раног, а нарочито каснијег родитељства, лакше се савладавају кроз стручне савете, чак иако се чини да нису преко потребни. Зато што психолози могу да вас упуте чак и на вежбе које се користе за савлађивање разних стресних ситуација које доноси савремено родитељство. То нису вежбе психотерапије, већ поуке психолога како се, савладавајући препреке, пролази кроз тешкоћу која нас је снашла у одређеној ситуацији набијеној напетошћу. Тако и касније као родитељи своју децу учимо како да пролазе кроз неизвесности или велике стресове које доносе тешке животне ситуације.”