Завођење, издаја и боемски барок

За неке завођење је оружје, а Париз је бојно поље. Али како ће гледаоци вечерас открити, Француска из 18. века делује изненађујуће познато. На кабловском каналу Епик драма уторком у 21.00 пратићемо скандалозни свет серије „Опасне везе”.

Осам епизода уводе гледаоце у озлоглашени роман Пјера Шодерлоа де Лаклоа из 1782. и претвара најпознатије знаменитости Чешке Републике у декадентни, предреволуционарни Париз препун аристократских интрига и немилосрдних амбиција.

Серија окупља глумачку екипу која спаја британску позоришну аристократију са изузетним новим талентима. Ту су: Алис Енглерт, Лесли Менвил, Палома Фејт, Мајкл Мекелатон и Том Влашиха.

Порекло токсичности

Радња је смештена у 1783. годину, а серија открива причу о пореклу најозлоглашенијих антихероја књижевности: Камил (Алис Енглерт) и Паскала Валмона (Николас Дентон). Не упознајемо их као углађене манипулаторе из романа, већ као младе, страствене љубавнике које је елита одбацила и који очајнички покушавају да се врате у високо друштво.

„Желела сам да истражим како су ове две особе, Мертеј и Валмон, постале толико токсична”, каже извршна продуценткиња Харијет Ворнер. Желела је окружење у коме та токсичност настаје као одбрана од света кроз који покушавају да се пробију. „Одлазак у период ‘пре романа’ деловао је као нешто што још нисмо видели са овим материјалом”, казала је Ворнерова током промоције серије из 2021.

Вођени опседајућом мантром „Ово није љубав... ово је рат”, овај пар претвара у оружје једину моћ која им је преостала: завођење. Док се крећу кроз опасан свет сплеткарских племића и експлицитних писама, морају да одлуче да ли су спремни да униште једно друго како би поново заузели место међу елитом.

Чешка сија као Француска

Иако је радња смештена у срце Француске, продукција је своју душу пронашла у Чешкој Републици. Серија је снимана током 120 дана, од априла до септембра 2021. године, и представља величанствени приказ архитектонског блага овог региона.

Продукција је користила велики број чешких двораца и замкова, претварајући њихове позлаћене салоне у седишта француске моћи. Величанствени дворац Опочно и барокни сјај Плосковице и Либоховице послужили су као кулиса за раскошне балове. Пространи вртови замака Долњи Берковице, Качина и Роудњице на Лаби представљала су приватна имања завађених аристократских породица.

Сам Праг је послужио као пулсирајуће срце продукције. Поред пространих сетова у студију Барандов, снимање је познато и по сценама у Прашкој државној опери – месту на којем је некада наступао и сам Моцарт.

„Због ограничења изазваних короном, имали смо Прашку државну оперу на располагању само у кратком временском периоду. Морали смо да снимимо велику сцену са краја сезоне у исто време када и ону са самог почетка. Било је феноменално што смо могли да користимо тако изузетну локацију”, присетила се Ворнерова.