Да ли су пећински људи из Немачке знали да пишу пре 40.000 година?

Археолози су у немачким пећинама дошли до открића које би могло да промени целокупну историју човечанства. На малим фигурицама, старим чак четири деценије миленијума, уочени су симболи који на невероватан начин подсећају на писмо.

Све до сада, сматрало се да је писменост изум стар тек око 5.000 година, настао у Месопотамији, у оквиру древних сумерских култура. Међутим, најновија анализа фигурица пронађених у пећинама Швапске Јуре у Немачкој баца ново светло на интелектуалне капацитете раног Хомо сапиенса.

Симболи који су „претекли” своје време

Фигурице, обликоване од слоноваче и камена, дуго су биле предмет дивљења због своје уметничке вредности. Ипак, тек сада су истраживачи обратили пажњу на ситне, прецизне зарезе који се налазе на њиховој површини. Ови знакови нису насумични, нити су последица оштећења; они су распоређени у ритмичким низовима, што сугерише да носе одређену поруку.

„Када погледате те ознаке, тешко је отети се утиску да није реч о обичној декорацији,” истичу археолози, а преносе страни медији.

„Постоји структура, постоји понављање образаца. То нас наводи на питање: да ли су ови праисторијски људи користили систем симбола да би пренели информације које су трајале дуже од изговорене речи?“

Шта то мења?

Ако се докаже да ови симболи заиста представљају прото-писмо, то би значило померило границе у историји писмености. Ово би био доказ да су људи пре 40.000 година поседовали далеко сложеније когнитивне вештине него што смо претпостављали и да човечанство није морало да чека развој градова и пољопривреде да би почело да чува знање изван људског мозга.

Да ли је то заиста писмо?

Научна заједница је, разуме се, опрезна. Многи стручњаци указују на то да би ови знакови могли бити ознаке за власништво, календарски системи или једноставно апстрактни уметнички израз који нема лингвистичку вредност. Међутим, само постојање таквих симбола у палеолиту доказује да су наши преци били далеко креативнији и организованији него што смо их дуго времена приказивали. Без обзира на то да ли је ово „писмо” у строгом смислу речи, оно представља један од најстаријих покушаја човека да своје мисли „замрзне” у времену.

„Ако су ово била њихова слова, онда је историја комуникације много дужа, богатија и загонетнија него што смо икада сањали,” закључују истраживачи.