У складу са амбијентом Симине улице

Када је одлучила да промени пребивалиште, архитекта Цецилија Барток из Београда прихватила се посла да реновира запуштени и неодржавани стан у згради из 1964. године. Грађен у соцреалистичком стилу између две предратне зграде у Симиној улици у Старом граду, овај објекат био је намењен за стамбено збрињавање запослених у ЈКП „Београдски водовод и канализација”.

Цецилија Барток, призната у свету наше и европске архитектуре, каже за „Моју кућу” да ова зграда, без обзира на њен стил, носи дух старог Београда и циљ јој је био да тај дух сачува рационалним улагањем. И то може да буде добар пример за све који се усељавају у старе станове.

„На првом месту, заменили смо старе електро, водоводне и канализационе инсталације, увели интерфон и оптику за интернет. Одлучила сам да задржим добро осмишљени распоред просторија, с тим што сам уски мрачни ходник проширила за 35 центиметара на рачун спаваће собе: срушивши досадашњи, ставили смо нови, сувомонтажни зид у ком су данас стаклена клизна врата. Она су омогућила да светло с прозора соба продире свуда и да ходник осветлимо”, прича док нам полако отвара клизна врата кроз која већ на улазу, кроз прозоре видимо крошње Симине улице.

„У време када се масовно замењују дрвени прозори ПВЦ столаријом, у овом случају, желећи да сачувамо оригиналан стил градње, рестаурирали смо у потпуности велике постојеће прозоре и механизме за отварање, а уз то и оригиналне дрвене ролетне на прозорима, сада пескаране и освежене ланеним уљем. Спуштене и избачене према улици, као некада, у летњим месецима дају посебан амбијент и сенку стану”, додаје Цецилија.

Постојећи буков паркет у слогу рибље кости је такође задржан, али саниран, хоблован и лакиран мат воденим лаком и такав је заживео новим сјајем. Као део овог амбијента, задржани су и освежени стари ливени радијатори, као  и постојећа спољна дрвена столарија.

„У стану са стандардном висином плафона од 2,5 метра сва унутрашња врата рађена по некадашњем ЈУС стандарду висине два метра и од слабе и деформисане грађе, замењена су новим вратима сличног стила висине 2,10 – колико смо успели да повисимо. А некадашња дрвена испуна свуда је замењена стаклом, што је све заједно повећало простор и дало утисак транспарентности”, прича док отвара и стаклена врата дневне собе.

Још једна врата – од минималистичког купатила, замењена су клизним, што је омогућило да се постави, с ходника види и доминира пространа туш кабина. Како објашњава, са свим новим вратима је остварен кружни ток у стану, од купатила, преко спаваће до дневне собе. На тај начин цео стан је прегледан и делује пространије.

Иако је задржан стари распоред просторија, релативно велика кухиња подељена је визуелно на део кухињског блока за припрему хране и на трпезарију у којој се налази велики постер, уметничко дело нашег фотографа Анђелка Васиљевића које дочарава поглед на Капетан-Мишино здање кроз капију Студентског парка.

„С обзиром да стан није имао део за остављање ствари, а да не би спаваћу собу пунили ормарима и смањивали осећај простора, искоришћена је дубина дневне собе од 5,5 метра за постављање једноставног белог плакара целом ширином собе. На плакару је урађен цртеж, у комбинацији са специјално патинираним огледалима што је дало ширину соби”, објашњава нам саговорница.

Намештај у соби, као и целом стану стану је еклектичан, од старог стилског писаћег стола, до некадашњих канцеларијских фотеља у стилу арт декоа, дрвених сточића у комбинацији са плексигласом у боји, до стоних лампи са скулптуралним постољима – уметничких дела Бартокове. Дизајн је у стилу постмодерне 80-их година прошлога века, каже. Стара „Југоекспортова” комода из некадашњег стана, иначе функционална са својим плитким фиокама за остављање папира и докумената, префарбана је у стилу „шеби шик”, а на поду су се нашли  ручно рађени вунени ћилими.

На зидовима су слике из породичног наслеђа, од прве половине 20. века до савременијих, као и неколико скица и фотографије чланова породице. У стану нема завеса, јер прозори су остали великих стаклених површина и кроз њих се стално доживљава данас поново актуелна бруталистичка архитектура зграде Природно математичког факултета, како поносно показује Цецилија Барток. Кроз монументални пасаж се виде обриси Студентског парка.

„Хтели смо да задржимо онај карактеристичан, стари и дуговечни дух нашега главног града”, каже док нас испраћа са осмехом.

Стручњак за заштиту урбанистичког наслеђа

Архитекта Цецилија Барток годинама је радила у Заводу за заштиту споменика културе града Београда на анализи архитектуре и урбанизма, учествујући у детаљним плановима за заштиту наслеђа четврти као што су Дорћол, Бајлонова и пијаца Зелени венац, Чубура. Дала је и предлог реконструкције Чубурске чаршије. У њеној биографији уписана је и 1989. када је учествовала у пројекту очувања и реконструкције историјског језгра Задра на остацима римског форума. Такође, 1991. одлази у Лил, на позив француских архитеката, где ради на реконструкцији блока у најужем историјском језгру.

Од 2000. живи у Италији где ради као самостални архитекта у реконструкцији и адаптацији станова у историјским објектима у Трсту, а планирала је и изградњу мањег стамбеног комплекса у Горици. Све време бави се и примењеном уметношћу, као што су дизајн и израда ћилима у традиционалној техници, са традиционалним мотивима, и лампи са скулптуралним постољима – баш као и мобилијара у комбинацији дрво-плекс у боји – које смо све видели у стану. Живи и ради између Италије и Београда.Потпис: