Јачају гравитационе „рупе” на Антарктику
Дубоко испод леда Антарктика, стотинама километара у унутрашњости планете, крије се процес који би могао да промени наше разумевање климатске историје Земље. Научници већ деценијама проучавају такозване „гравитационе рупе”, области у којима је гравитација слабија него што би се очекивало. Једна од најизраженијих налази се управо испод Јужног континента.
Иако би због положаја на Јужном полу гравитација тамо требало да буде јача, мерења показују супротно. Разлог није на површини, већ дубоко у Земљином плашту, где се споро крећу огромне масе топлијих и мање густих стена. Та неравномерна расподела масе утиче на јачину гравитације.
У раду објављеном у часопису Scientific Reports, професор Алесандро Форте са Универзитета Флорида и Петар Глишевић са Париског института за физику Земље, показали су да је јачање ове гравитационе аномалије током милиона година временски повезано са великим климатским променама, укључујући ширење леденог покривача Антарктика пре око 34 милиона година.
Користећи податке о земљотресима, научници су „скенирали” унутрашњост планете и реконструисали како се гравитациона аномалија мењала још од времена диносауруса. Њихови модели сугеришу да је слабљење гравитације могло дугорочно да допринесе стабилнијем задржавању леда на континенту.
Ипак, како упозорава аустралијско-хрватски геофизичар Хрвоје Ткалчић, реч је о процесима који се одвијају на геолошким временским скалама и не објашњавају данашње климатске промене. Ако се, међутим, покаже да дубока динамика плашта заиста утиче на климу, то би значило да климатски систем Земље обухвата много више од атмосфере и океана, можда и саму дубину планете.
