Вегетаријанци имају мање шанси да постану стогодишњаци
Деценијама се вегетаријанска исхрана сматра златним стандардом здравог живота, дуговечности и превенције болести. Међутим, нова велика научна студија из Кине доноси изненађујуће и помало провокативне резултате: људи који су у дубокој старости избегавали намирнице животињског порекла, имали су мање шансе да доживе 100 година, у поређењу са онима који су јели и месо, рибу, јаја и млечне производе.
Истраживање, које је пренео и Newsweek, објављено је 2025. године у угледном часопису The American Journal of Clinical Nutrition и заснива се на подацима из Кинеске лонгитудиналне студије здравог старења, једног од највећих и најдуговечнијих пројеката ове врсте на свету.
Научници су анализирали податке 5.203 особе старије од 80 година, пратећи њихове прехрамбене навике и исходе током времена. Међу њима је идентификовано 1.459 људи који су доживели или премашили 100 година, док је 3.744 учесника преминуло пре тог јубиларног рођендана.
Испитаници су подељени у групе према начину исхране: сваштоједе, вегане, песко-вегетаријанце (који једу само рибу), као и ово-лакто-вегетаријанце (који конзумирају јаја и млечне производе).
Резултати су били јасни: у поређењу са онима који су све јели, вегетаријанци су имали статистички значајно мање шансе да постану стогодишњаци. Најнеповољнији исход имали су вегани, док код песко-вегетаријанаца и ово-лакто-вегетаријанаца разлике у односу на свеједе нису биле значајне.
Ризик у старости
Иако је познато да вегетаријанска и биљна исхрана смањују ризик од срчаних болести, дијабетеса типа 2 и гојазности, аутори студије упозоравају да у дубокој старости важе другачија правила.
„Код особа старијих од 80 година открили смо да вегетаријанска исхрана носи мању вероватноћу да доживе изузетну дуговечност у поређењу са сваштоједима. То наглашава важност уравнотежене, нутритивно богате исхране, која укључује и биљне и животињске изворе хране, нарочито код најстаријих и потхрањених особа“, наводи се у студији.
Посебно важну улогу имао је индекс телесне масе (BMI). Код потхрањених и мршавијих старијих људи, вегетаријанци су имали знатно већи ризик од раније смрти. Стручњаци верују да је то последица недостатка кључних нутријената као што су витамин Б12, гвожђе, висококвалитетни протеини, цинк и омега-3 масне киселине, које је у поодмаклој доби теже надокнадити искључиво биљним намирницама.
Аутори студије истичу да проблем није у биљкама, већ у рестрикцијама. У млађим годинама организам лакше компензује нутритивне мањкове, али у осамдесетим и деведесетим годинама свака мања дефицијенција може имати озбиљне последице – од слабљења мишића и имунитета, до повећаног ризика од падова, прелома и инфекција.
Због тога се све више нутрициониста слаже да је за веома старе особе кључна разноврсна исхрана, која обухвата поврће, воће и интегралне житарице, али и рибу, јаја, млечне производе и умерене количине меса.
С обзиром на то да ће број људи старијих од 80 година до 2050. године порасти на више од 426 милиона широм света, ови налази добијају огромну важност, јер питање дуговечности више није само колико дуго живимо, већ и како.
