Где се тишина огледа у језеру

Ако сте икада посетили словеначки драгуљ – Блед, вероватно је то било у пролећним или летњим месецима, када ову све популарнију туристичку дестинацију, с разлогом поносну на свој симбол – рајску птицу, походе туристи из целог света. Још из времена старе Југославије, Блед је био омиљено уточиште заљубљеника у природу и романтичних парова, али је глобалну пажњу привукао када су светски медији објавили да се управо на његовим обалама амерички председник Доналд Трамп први пут сусрео са родитељима своје супруге Меланије, рођене у овим крајевима којих се, нажалост, како нам кажу мештани, данас ретко сећа.

Чарима језера, са јединим природним острвом у Словенији, нису одолели ни бројни државници, нити звезде попут Ђине Лолобриђиде, Софије Лорен, Ричарда Бартона и Пола Макартнија. Али, управо та све већа светска слава донела је и извесну цену – локално становништво полако губи мир по коме је Блед некада био чувен.

Од шетње до адреналина

Зато је најбоља препорука – посетити га зими! Тада снег претвара ово место у живу разгледницу, док се средњовековни Блејски град издиже из магловитог сфумата као са платна старих мајстора. У ретким тренуцима потпуне тишине језеро постаје огледало, у коме се облаци и планине пресликавају у готово надреалном миру.

Екипа „Политике“ посетила је Блед почетком фебруара, а Маја Лакота из Информативног центра „Триглавска рожа“ открила нам је да посетиоци овде могу лако да испуне и десетодневни боравак разноврсним активностима. Шетња уређеном стазом дугом шест километара око језера само је увод у понуду. У бројним хотелима смештени су модерни спа центри са тематским саунама из којих се пружа панорама на планинске врхове. За љубитеље зимских спортова, ту је чувено скијалиште Вогел, до ког води бледски ски-бус, а гондола вас подиже на 1.535 метара надморске висине.

Авантуристи могу да испробају и најдужи европски зип лајн „Долинка“, дугачак четири километра, који нуди потпуно нову перспективу овог краја. У близини су и Крањска гора, Бохињско језеро и висораван Покљука, богата четинарима, пашњацима, јестивим гљивама и лековитим биљем. Посетиоци радо обилазе и сеоска газдинства, где дегустирају домаћи кефир, мед и чувену крушковачу.

Човек који је измислио велнес

Мало ко зна да је Блед средином 19. века прославио необични Швајцарац Арнолд Рикли – визионар и исцелитељ кога су савременици сматрали чудаком и аскетом. Данас бисмо га назвали пиониром велнеса.

Рикли је веровао у лековиту моћ сунца, свежег ваздуха и умерене исхране. Његове методе – устајање у зору, дуге шетње у лаганој одећи по хладном ваздуху и биљна исхрана – данас делују као савремени здравствени тренд. Захваљујући њему, Блед је постао престижно лечилиште европске елите.

Његово наслеђе живи у хотелу „Рикли баланс“, делу ланца „Сава хотели Блед“, где гости и данас могу пробати јела припремљена по његовим рецептима. Управо ту смо дегустирали овсену кашу са воћем, али смо брзо посустали пред богатом трпезом локалних органских производа – од сира мохант до чаја од смречиних гранчица који гарантује миран сан уз зимски мир језера.

Кремшнита – слатки симбол Бледа

Ако пријатељима кажете да путујете на Блед, прво што ће вам саветовати јесте – пробај кремшниту. Оригинална бледска кремпита прави се у „Каварни Парк“ још од 1953. године, по рецепту посластичара Иштвана Лукачевића. До данас је продато више од 16 милиона парчића овог десерта. То је око 350.000 годишње или чак 2.000 дневно у сезони. За њихову припрему посластичари су до сада потрошили 136 тона брашна, 8.700.000 јаја и 1.600.000 литара млека, односно дневно око хиљаду свежих домаћих јаја, јер управо она чине тајну укуса.

Није ни чудо што их је обожавао и сам Тито чија је вила, некадашња Карађорђева, и даље једно од најлепших здања на бледској обали. Нажалост, данас је затворена за посетиоце, али о њој се и даље приповедају легенде, као и она да је краљица Марија овде волела да проводи дане, да гаји децу, и да је са собом понела шаку српске земље коју је расула око резиденције, желећи да и у туђини задржи симбол домовине.

Једно парче кремшните, строго дефинисаних димензија 7×7×7 центиметара, кошта 6,80 евра. Можда за наш џеп прескупа, али вреди сваки цент.  Од нашег домаћина, Луке Степанчића, директора ланца „Сава хотел Бледа“, у оквиру које послује и „Кaварна Парк“, који савршено говори српски језик, сазнали смо да ако би се све продате кремшните поређале једна до друге, протезале би се од Бледа до Помпеје, а кад би кремшниту слагали једну на другу око Бледског језера, настао би зид висок скоро 10 метара. Лука нам је, заједно са организаторима нашег путовања, симпатичним брачним паром Алмом и Николом Зоком, због којих смо Блед доживели изнутра, не као туристи, већ као гости, омогућио и да завиримо у радионицу где се праве оригиналне бледске кремшните.  

У простору који мирише на ванилу и тек испечено тесто, дочекује нас Марко, мајстор посластичар, „наше горе лист“. Док спретно меша филове, објашњава како се припремају препознатљиви жути крем и лагани бели слој од слатке павлаке. Металне посуде тихо одзвањају, шећер се прецизно одмерава, а сваки покрет делује као део давно увежбана кореографија.

Овде нема журбе, нити индустријске хладноће. Колач се прави од свежих домаћих састојака. Радници се смеју, шале и разговарају као да су део породице. У том топлом, готово идиличном амбијенту схватамо да кремшнита није само посластица, већ занат који се преноси са генерације на генерацију.

Кремшнита се прави без конзерванса и мора се појести у року од 24 часа. Прави тест квалитета, кажу, јесте благо протресање колача – ако се не распада, спреман је за уживање. Омазали смо и метлицу од миксера и схватили да је кремшнита лепа у свим фазама спремања. Ту се праве и остали занимљиви колачи, али и Риклијеви медењаци по његовој рецептури, са циметом, медом, карадамоном.

Тишина као луксуз и 99 степеника живота

Међу запосленима у хотелу срели смо и бројне раднике из Србије, којима Словенија представља земљу нових могућности. Минимална зарада од око 1.000 евра за многе је значајан мотив за долазак. Међу њима је и студент медија Марко Лазаревић који радом у ресторану финансира студије, али и промовише српски радио у Словенији.

Посебан доживљај представља посета бледском острву, до ког се стиже традиционалним чамцем – плетном, којим могу да управљају искључиво чланови две старе бледске породице.

На острву нас је дочекала Романа Бохинц, чуварка и „жива енциклопедија“ овог места, која нас је повела ка цркви Узнесења Маријиног. До ње води 99 степеника из 17. века, а сваки од њих подсећа на животни пут – на терет који носимо, труд који улажемо, али и на лепоту коју откривамо тек када се не одустане. И заиста, када смо савладали последњи степеник и погледали језеро које се пружа испод острва, јавио се осећај тихог тријумфа. У том тренутку постаје јасно да су падови неизбежни, ветрови често немилосрдни, али да управо зато сваки достигнути врх има непроцењиву вредност, а радост која га прати остаје дубоко урезана.

Унутрашњост цркве, са богато украшеним барокним олтаром, оставља снажан утисак. Ово је једно од најпопуларнијих места за венчања не само у Словенији, а брак овде могу склопити и православци, јер, како кажу црквени оци, човек је човек без обзира на веру којој припада. У средишту цркве налази се чувено звоно жеља. Посетиоци га повлаче, али, како нам је нагласила Романа, суштина овог обреда није у жељи. „Најважнија је захвалност“, каже она.

У том једноставном савету сабира се и филозофија овог места – не само тежити ономе што желимо, већ научити да препознамо вредност онога што већ имамо, сваког тренутка који нам је дарован.

После духовног предаха, посетили смо црквени музеј и уживали у традиционалној потици – колачу од сувог воћа који се вековима припрема у овом крају. Основни састојак су сушене крушке са дрвета које расте тик уз цркву. Једноставан укус, проживљен у амбијенту тишине и воде, претвара се у искуство које остаје дубље од сваке разгледнице.

Тешко је на малом простору описати све лепоте Бледа. Али, зима открива његову суштину – када туристичка гужва утихне, остаје простор у коме се природа не само гледа, већ и слуша - како снег пада на воду. Како звоно одјекује преко језера. Како се у магли губе границе између прошлости и садашњости. У том миру човек лакше чује и себе.

Можда управо зато Блед није само дестинација. Он је подсетник да се понекад морамо удаљити од света да бисмо му се вратили мирнији.

Љубав изнад језера

Блејска тврђава последњих година постала је једна од најтраженијих романтичних адреса у овом делу Европе. На видиковцима старог утврђења све чешће се организују просидбе, али и свечане церемоније венчања, уз спектакуларан поглед на језеро и острво.

Током посете тврђави срели смо и један млади пар из Америке. Док смо се пели ка видиковцу, морали смо накратко да застанемо – простор је био резервисан за посебан тренутак. У свечаној атмосфери, уз фотографе и неколико сведока, младић, који ради у америчкој администрацији, управо је ту запросио своју изабраницу.

Ова романтична искуства, међутим, имају и своју цену. Закуп простора на тврђави наплаћује се и за просидбе и за венчања, а цене се крећу од неколико стотина до неколико хиљада евра, у зависности од обима церемоније. Након венчања, славље се може организовати и у ресторану смештеном унутар тврђаве, што младенцима омогућава да најважнији дан проведу у амбијенту средњовековних зидина и погледу који остаје за памћење.