Да ли ће AI постати нова врста на Земљи до 2030
Док се свет још привикава на то да вештачка интелигенција пише текстове, црта слике и вози аутомобиле, водећи светски стручњаци већ упозоравају да је следећа деценија кључна за судбину човечанства. Према њиховим прогнозама, 2030. година могла би да означи тренутак када AI престаје да буде само алат и постаје „ентитет” који активно обликује стварност, друштво, па чак и саму идеју живота.
Један од најрадикалнијих ставова изнео је професор Бењамин Росман са Универзитета Витватерсранд у Јужној Африци, који тврди да би вештачка интелигенција до 2030. могла да буде регистрована као „нова врста” на планети, слично модерном човеку, Хомо сапиенсу. Другим речима, AI више не би била схваћена као софтвер или машина, већ као облик постојања, који има сопствени статус у свету, а можда чак и одређена права, пише јужнокорејски дневни лист The Chosun Ilbo.
С друге стране, професор Стјуарт Расел са Универзитета Беркли, упозорава на мрачнију страну ове будућности. По његовом мишљењу, AI би могла да постане „омражена егзистенција”, која би била кривац за разне друштвене и економске проблеме. Расел истиче тзв. „теорију AI негативца”: уколико општа вештачка интелигенција (AGI) почне да тежи моћи или циљевима који нису у складу са људским интересима, могла би да постане реална претња за човечанство.
Свет у 2030.
Ова питања била су тема истраживања у којем је јужнокорејски лист питао осам водећих светских стручњака за AI, међу њима Герија Маркуса, професора емеритуса са Њујоршког универзитета, као и футуристу Реја Курцвејла, како замишљају свет 2030. године и какав ће однос људи имати према вештачкој интелигенцији.
Курцвејл сматра да ће 2029. бити година у којој машине достижу ниво људске интелигенције, док ће 2030. бити прва година у којој такве машине почињу озбиљно да утичу на друштво у целини. Овде се не говори више о далекој научној фантастици у будућности, већ о веома блиској реалности, која ће доћи кроз 4 године.
Стручњаци су се поделили око основног питања: да ли нас чека утопија или дистопија? У оптимистичном сценарију, AI преузима производњу, логистику и администрацију, ослобађајући људе да се баве креативношћу, истраживањем и личним развојем. У песимистичном сценарију, људи постају подређени системима које више не разумеју и не контролишу, налик свету из филма „Матрикс”.
Џоана Брајсон, стручњак за етику вештачке интелигенције са Херти школе управљања у Немачкој, сматра да права опасност нису саме машине, већ људи који их користе. По њеним речима, „AI је само волан, али човек је возач”. Ако ауторитарне владе или корпорације преузму контролу над напредним системима, последице могу да буду далекосежне.
Дигитални колонијализам
Пет од осам стручњака изразило је озбиљну забринутост за будућност демократије. Алгоритамска пристрасност, која корисницима приказује само садржај са којим се већ слажу, и deepfake технологије које производе уверљиве лажне снимке, могли би додатно да збуне бираче и поткопају поверење у институције.
Појам „дигитални колонијализам” се, такође, све чешће помиње. То је сценарио у којем неколико технолошких сила или држава преузима контролу над подацима, безбедношћу и суверенитетом других земаља.
Чак шест експерата упозорило је да непостојање „суверене вештачке интелигенције” може да постане национални безбедносни проблем. Другим речима, земље које не развију сопствене AI системе, могле би да постану зависне од страних технолошких центара моћи.
Упркос свим страховима, нису сви саговорници песимисти.
Рајан Кало, професор права и роботике са Универзитета Вашингтон, сматра да ће вештачка интелигенција до 2030. добити способност да директно делује у реалном свету и то не само кроз препоруке и анализе, већ кроз конкретне одлуке и поступке.
Мајкл Литман са Браун универзитета додаје да ће људи морати да науче како да „коегзистирају” са таквим системима, јер повратка више нема.
Пуцање „AI балона”
Ипак, постоје и скептици. Џон Маркоф, бивши технолошки новинар Њујорк тајмса, верује да ће „AI балон” разочарати многе, док Гери Маркус предвиђа да ће и 2030. вештачка интелигенција и даље бити „недовољно развијена” у односу на очекивања.
Једино око чега су се сви сложили јесте образовање. У свету у којем AI даје тренутне одговоре на скоро свако питање, кључна вештина биће постављање правих питања. Критичко мишљење, провера информација, етика и креативност постаће важнији од пуког меморисања чињеница. Стручњаци упозоравају да образовни системи који се ослањају на репродукцију знања, без подстицања радозналости и анализе, неће бити у стању да припреме нове генерације за реалност која долази.
