Спој планинске традиције и будућности

Дизајн данашњице који је дао нови изглед традиционалним деловима намештаја, стигао је и до нових планинских кућа и хотела, како тврди за „Моју кућу” млади архитекта Никола Опалић.

„Куће се данас на планинама усклађују са комплетном модеrном изградњом, како у свету, тако и на Злктаибору, Копаонику, Старој Планини. С обзиром на то да се данас на нашим планинама највише граде популарни апарт хотели, тачније, хотелске зграде које се већ продају са опремљенима становима за издавање, велика се пажња посвећује дизајну ентеријера. То су, практично, хотелски станови  који треба да имају усклађен изглед, али и обавезно да се уклопе и у јавне делове апартманских копмплекса који у данашње време обично имају и заједничке просторе – рецепцију, ресторан, спа центар, играоницу, теретану. Сви гледају да се у њима осети стил будућег или бар савременог доба, да имају модерну технику, а опет и топлину  великог камина једног планинског дома”, како прича наш саговорник.

Никола је недавно дизајнирао један од нових хотелских стамбених комплекса на Златибору у насељу Тајна трудећи се, како нам показује, да примени штедљивије, уједно савремене уметничке начине и облике осветљења и грејања, а да стил буде аутентичан и златиборски. Камин и пећи у новом издању, свакако красе станове и заједничке просторије ових комплекса, а уместо скупих лустера поставио је  модерне светлосне цеви прављене од искоришћених лустера. Како још каже, подно грејање, које је скупље увести, показало се исплатљивијим.

„По рачунима се види да се мање струје троши када се греју цеви изоловане стиропором, односно плочом испод пода. Данас, углавном увођење ових цеви кошта око 2.500 евра по квадрату, без пдв-а”.

Такође, као одличан за хладне зиме, а уједно модеран, показао се намештај од коже и мерц штофа. За гарнитуре дневних соба користе се природна кожа, а популарни су и клуб столови од масивног дрвета. Они се обично праве од храста, док се у трпезаријама углавном сада користе дрвени столови са челичним постољем. Плоча тог стола, каже, углавном се прави од фурнираног медијапана, тачније, од медијапан плоча на које се лепи танак слој добијен обрадом коре дрвета. Те плоче су, каже, заштићене од оштећења и флека, односно од агресивног дејства кафе и других течности.

„Да бих прикупио идеје за један модеран планински комплекс, са својим тимом прешао сам много километара са Истока на Запад, а идеје смо чак пронашли и обилазећи југ Шаније. Из једног врта Палма де Мајорке, донели смо саднице из засада маслина старих 500-600, чак и 900 година за парк око комплекса, као и палме за његове топле унутрашње порсторије. Сплет цеви-сијалица изнад кухиње урадили смо од остататака инсталација 12 старих квалитетних лустера. На сличан начин, направили смо и лустер од метала у централном холу који има чак 70 сијалица. Идеју за пећи за домаћи хлеб нашли смо у старим и новим кухињама Италије.

Наша је, као италијанске пица пећи у рустичним кућама, обложена мозаиком од златних плочица које тешко да пропадају, а помажу пожељно одржавање топлоте и кувари се радују. Уместо класичног камина, одлучили смо се за традиционално огњиште за планинске цепанице дрвета, са модерном инсталацијом спроводника топлоте и дима.

Највећа атракција, после витрине са одређеном температуром за шунку и вино високе пет метара, у Опалићевом планинском интеријеру је пећ-грамофон, односно атрактивна мала пећ на којој се заиста пуштају старе плоче. Савремена планинска гостинска или приватна кућа, никако не треба да изгуби топлину старог сељачког дома на планинским висовима на којима снежне зиме друго трају, схватио је  овај београдски архитекта.

„Важно је да и кад сте завршили било који, као и архитектонски факултет, схватите да тек почињете да учите. Тек када се нађете у неком амбијенту и почнете да ослушкујете традицију и њен склад са климом и обичајима, кад почнете да тражите нова и сигурна решења од искуснијих, онда можете то што сте научили на најсавременијем факултету и да примените у пракси, како у велеграду или малом месту на мору, тако ина планини”, поручује.