Илон Маск гради град на Месецу
Најбогатији човек на свету, чије се богатство процењује на стотине милијарди долара, Илон Маск, поново помера границе могућег, овога пута не на Земљи, већ на Месецу. Оснивач компаније SpaceX најавио је амбициозан план изградње прве сталне људске насеобине на Земљином сателиту, града који би у будућности могао да послужи као одскочна даска за колонизацију Марса и дубљи продор човечанства у свемир.
SpaceX will have the first Moon base and it's much closer than most realize
— X Freeze (@XFreeze) February 9, 2026
Starship can carry the highest tonnage to space of anything ever built and it's fully reusable, which changes everything
Tesla Optimus robots could do most of the construction work, with minimal human… https://t.co/ZMs82gv6JU pic.twitter.com/2OyM5b68FX
Према Масковој визији, лунарни град био би смештен у близини јужног пола Месеца, региона за који научници верују да садржи велике резерве леда, кључне за производњу воде, кисеоника и ракетног горива.
То би омогућило дуготрајан боравак људи без сталне зависности од снабдевања са Земље, што је један од највећих изазова свемирских мисија, известио је Ројтерс.
Град би се састојао од модуларних купола и подземних структура, које би штитиле становнике од екстремног зрачења, микрометеорита и огромних температурних разлика. Станови, лабораторије, хидропонске фарме и енергетски системи били би повезани у затворени екосистем способан да функционише готово потпуно самостално.
Кључну улогу у овом пројекту имаће ракета Starship, најмоћнија летелица икада направљена, која је дизајнирана управо за масовни транспорт људи и терета у свемир. Маск тврди да би у првој фази на Месец одлазиле искључиво роботске мисије које би градиле инфраструктуру, док би се први људи придружили тек када основни услови за живот буду обезбеђени.
Трошкови опстанка
Иако звучи као научна фантастика, Маск наглашава да циљ није само технолошки спектакл, већ дугорочно осигурање опстанка човечанства. Према његовим речима, живот на више планета смањује ризик од глобалних катастрофа и чини људску цивилизацију отпорнијом.
Критичари, међутим, упозоравају на огромне трошкове, етичка питања и чињеницу да човечанство још увек није решило основне проблеме на Земљи.
Ипак, Маск остаје упоран у тврдњи да су велики снови увек деловали нереално док нису постали стварност.
Ако се план оствари, град на Месецу могао би да постане највећи симбол нове свемирске ере. Биће то тренутак када људи више неће бити везани само за једну планету, већ ће постати права међупланетарна врста.
Hear me out… honeymoons on the actual Moon pic.twitter.com/i6xSjdeMqQ
— LilHumansBigImpact (@BigImpactHumans) February 9, 2026
Свемирска лука
Маск је нагласио да би град на Месецу био замишљен као „self-growing“ систем, што значи да се не би градио класично, већ би се временом ширио захваљујући роботима, 3Д штампи и коришћењу локалних ресурса. У пракси то значи да би се материјал за градњу делом добијао директно из лунарног тла (реголита), како би се смањила зависност од скупог транспорта са Земље.
Други важан детаљ је да Месец служи као пробна платформа за Марс. Маск сматра да је Месец идеалан „полигон”, јер је довољно близу да се грешке брзо исправе - лет траје неколико дана, комуникација је готово тренутна, а у случају проблема могуће је брзо евакуисати посаду. На Марсу би исти проблеми значили месеце чекања и много већи ризик по живот људи.
У светским медијима се помиње, такође, да би лунарни град имао кључну логистичку улогу: са Месеца је, због слабије гравитације, знатно лакше слати летелице даље у свемир. У том сценарију, Месец постаје нека врста „свемирске луке” и базе за мисије ка Марсу, астероидима и дубљем свемиру.
Маск је објаснио да би се насељавање Месецa могло постићи у року од једне деценије, док би за насељавање Марса требало више од 20 година због планетарних прозора поравнања који се јављају само сваких 26 месеци.
Још један битан аспект је енергија. План је да се град у великој мери ослања на соларне фарме постављене на местима са готово сталним Сунчевим зрачењем, нарочито око јужног пола. Уз то, разматра се и складиштење енергије за периоде лунарне ноћи, која траје и до 14 земаљских дана.
Маск је у неколико наврата рекао да крајњи циљ није мала истраживачка станица, већ заједница од више хиљада људи, са школама, болницама, индустријом и економијом која може сама да функционише. Другим речима, не база, него прави град.
