Ко је заиста била српска краљица Јелена?

Ко је била жена која је у бурном средњем веку успела да споји политику, веру, образовање и личну духовност? Како је једна српска краљица постала светица и зашто је оставила траг који траје вековима?

О овим питањима, али и о бројним заблудама које прате лик и дело краљице Јелене, говори историчарка Катарина Митровић, гошћа емисије „Синтеза“, која се емитује у уторак, 10. фебруара, у 21 сат, на телевизији Њузмакс Балканс.

Краљица Јелена, супруга Стефана Уроша и и мајка краљева Драгутина и Милутина, јединствена је фигура српске средњовековне историје. Остала је упамћена не само као владарка, већ и као просветитељка, ктиторка, монахиња и светица. Била је једина жена међу српским владарима која је добила своје житије, сведочећи о животу посвећеном вери, бризи за народ и истрајности у времену политичких потреса и породичних ломова.

У разговору са аутором и водитељем Луком Мичетом, Катарина Митровић осветљава Јеленин пут од краљевског двора до монашке келије, говорећи о њеној улози у образовању жена, заштити сиромашних, али и о начину на који је, упркос историјским драмама, успела да остане „Божији угодник“, како је описују извори.

Посебан део емисије посвећен је манастиру Градац, Јелениној задужбини, као и питању порекла краљице, укључујући и често понављану, али историјски проблематичну одредницу „Анжујска“. Да ли је тај назив био резултат каснијих тумачења и политичких конструкција? Шта о томе говоре савремени извори?

„Синтеза“ доноси промишљен и аналитичан поглед на личност краљице Јелене, отварајући простор за разумевање средњовековне Србије кроз судбину жене која је успела да остави дубок и трајан траг у историји, духовности и култури.