Истинска душа бачке равнице

У оквиру циклуса „Еко перспективе”, Драгана Живојновић, уредница у Редакцији еколошког програма РТС, снимила је серијал „Зелени бисери Србије”. Данас води гледаоце у Сомбор, град који се поноси својим дрворедима и бођошима због којих се сматра најзеленијим градом Србије и једним од најзеленијих у Европи. Емисија се приказује на РТС 3, у 16.30.

У Сомбору су улице више од обичних пролаза – оне су шеталишта кроз природу и време. Топот коња који вуку фијакер одзвања градским улицама и подсећа на минула времена. На салашима око града, где ветар шуми кроз поља кукуруза и мириси домаће кухиње мешају се са звуцима тамбурице, чува се истинска душа бачке равнице. Ту се налази и галерија „Милан Коњовић”, посвећена овом експресионистичком сликару светског гласа, чије су слике обојиле више од шездесет година уметничке сцене Србије и Европе. Кажу да је то најопеванији град, јер је о њему написано четрдесет песама.

Иначе, бођоши су најпознатија еколошка тајна Сомбора. То је дрво које припада породици брестова и препознатљиво је како по бобицама тако и по меснатим, али храпавим листовима. Прве саднице пристигле су у Сомбор из Северне Америке.  Ипак, ово није само прича о бођошима. Ово је прича о граду где природа шапуће, а људи умеју да слушају.

– Након успеха „Зелени пројекти Европе”, емисије која је добила прву награду за путописни филм Међународног туристичког филма у Солину, у Хрватској, имала сам жељу да прикажем и лепоту градова Србије који се истичу по богатству зеленила и биодиверзитета. Неки од наших градова се управо сврставају у најзеленије и најлепше градове Европе и сваки крије неку еколошку тајну. Тако је настао серијал „Зелени бисери Србије” – каже Драгана Живојновић. –  Снимила сам две емисије о Сомбору, јер је наш најзеленији град. Сомборски бођоши су постали атракција. Дрвеће из долине Мисисипија стигло је у тај град још 1903. године. Данас у центру постоји чак 7.500 стабала, који су високи и до 20 метара. Када изађемо из Сомбора пут нас води ка једном од најдрагоценијих природних бисера – Специјалном резервату природе Горње Подунавље. То је простор тишине и непроцењивог природног богатства, где Дунав обликује пејзаж какав се ретко среће у Европи. О томе говори други део емисије о Сомбору. Подручје резервата је сложени мозаик водених и копнених екосистема. Највећи део покривен је комплексима ритских плавних шума. Станиште је више врста птица и ретких сисара. Посебно је значајан и као уточиште орлова белорепана. Овај мочварно-шумски комплекс део је Унескове мреже резервата биосфере „Мура – Драва – Дунав”, познат је и као „Европски Амазон”.

У наставку серијала, сазнајемо, емитоваће се три емисије о Пироту. Уредница је управо изашла из монтаже. Прву емисију је назвала „Пирот у шареним нитима”, другу „Златни колут Пирота”, а трећу „Отпад као ресурс”.

– Пирот је проглашен победником конкурса „Одрживи градови екоопштина” за енергетску ефикасност а регионална депонија постала је модел за одрживо управљање отпадом. Такође, континуирано раде на унапређењу стања животне средине еколошким пројектима. Пирот је реком подељен на два дела: Тијабару – стари део, и Пазар – нови део града. Река је у прошлости често плавила оба дела, па је по идеји професора пиротске гимназије Велимира Вукићевића започета регулација речног тока и изградња кеја, 1923. године. Данас кеј представља праву природну оазу у центру града. Шетња дуж кеја подсећа колико је важно да очувамо водотокове, а да не загађујемо обале. Да дозволимо природи да буде део урбаног живота – рекла је Драгана Живојновић.