Царево старо одело
Када су у свет пуштене прве фотографије ухапшеног Мадура, који је у њујоршки истражни затвор спроведен везаних руку, у сивој спортској тренерци и пластичним натикачама на ногама, тај исти свет је напросто полудео за овим робијашким оделом наследника Уга Чавеза
У суботу, 17. јануара, навршило се шездесет и пет година од смрти Патриса Лумумбе, првог премијера Демократске Републике Конго. После војног пуча Лумумба је противуставно смењен 1. децембра 1960. године и стављен у кућни притвор. Стрељан је месец и по дана касније, уз прећутну подршку бивших белгијских колонијалних власти. Лумумбино тело је спаљено у плитком гробу, потом ископано и пребачено две стотине километара даље, где је поново закопано, па опет ексхумирано, потом исечено на комаде и коначно растворено у киселини. Белгијски полицијски комесар који је надгледао и учествовао у уништењу Лумумбиних посмртних остатака узео је његов зуб, који је покојниковој породици враћен тек пре четири године.
После Лумумбиног убиства, у Београду су одржане велике демонстрације које су се претвориле у нереде, током којих је демолирана и опљачкана Амбасада Белгије. Шездесет и пет година касније, пред истом амбасадом у престоници Србије овим поводом није било окупљања, али су наши медији претходних дана извештавали о ономе што се дешавало на трибинама мароканских фудбалских стадиона током мечева које је на управо завршеном Купу афричких нација играла репрезентација Конга.
Фудбалери Конга су са такмичења елиминисани у осмини финала, а на све четири утакмице које су одиграли у центру пажње није био ниједан њихов фудбалер, већ навијач Мишел Нкука Мболадинга, који је у целом свету постао познат као Лумумбе. Он је постао симбол овог фудбалског турнира јер је током свих утакмица Конга стајао савршено мирно, опонашајући позу Лумумбиног споменика. Навијачева подигнута десна рука са отвореним дланом симболизовала је достојанство, сећање, отпор и поруку мира за Лумумбину земљу, у којој и данас нема мира и стабилности.
За свој навијачки труд Лумумбе је по испадању његове репрезентације са турнира од конгоанског министра спорта, а у име председника државе, на поклон добио – џип! Тако је још једном потврђено како су дани спортског ентузијазма и аматеризма давно за нама, те да у савременом свету без новца нема ни спорта ни разоноде.
Изузетак који потврђује ово правило десио се где другде него у Уједињеном Краљевству. Упркос астрономским сумама које тамошњи клубови троше на плате играча и тренера, а зарађују на њиховој продаји, те правима за ТВ преносе, острвски фудбал је успео да сачува своју суштину, која се пре свега тиче фер-плеја. Фудбал можда више и није игра у којој учествују двадесет и два фудбалера и на крају увек победе Немци, али јесте и даље спорт џентлмена.
Да је то тако, потврдила је управа лондонског премијерлигаша „Кристал паласа”, тима који је прошле сезоне постигао највећи успех у својој дугој историји освојивши енглески куп. У својој првој овогодишњој утакмици у истом такмичењу гостовали су на терену нижеразредног „Маклсфилда”, који их је, на велико изненађење, савладао са два према један. И мада су доживели готово незамисливо понижење, јер је врхунске и одлично плаћене професионалце надиграла екипа аматера, руководиоци „Кристал паласа” одлучили су да сав приход од продатих улазница и ТВ права, који у овом такмичењу клубови деле на равне части, поклоне онима који су их поштено победили. Тако је „Маклсфилд” ем избацио актуелног освајача ФА купа, ем зарадио за њих незамисливих готово пола милиона фунти!
Енглези, међутим, не би били Енглези да ову лепу фудбалску причу није сустигла вест о апсурдним последицама строгог придржавања прописа.
Екипа „Блекпула” се тренутно такмичи у Првој енглеској лиги (такмичењу које је друго по рангу). Однедавно је у склопу њиховог стадиона отворен и хотел чије поједине собе имају поглед на фудбалски терен. И таман кад сте помислили како страст према фудбалу заиста нема граница и замислили најватреније навијаче „Блекпула” како на утакмице свога тима долазе дан раније и након последњег судијског звиждука ту остају да ноће, сазнајете како је гледање мечева из хотелских соба строго забрањено! Ролетне на прозорима морају бити спуштене сат времена пре почетка утакмице и гост их сме подићи сат времена након што је меч завршен. Та забрана, међутим, није ни у каквој вези са пословном политиком клуба, већ са прописима о забрани точења алкохола на стадионима током трајања утакмица. Ако, дакле, пожелите да из своје скупо плаћене собе ипак одгледате фудбалску утакмице, чак и ако не посегнете за пићима из мини-бара, може вам се десити да платите високу новчану казну.
Не знамо како би се као гост хотела на стадиону „Блекпула” понашао Доналд Трамп, али знамо да није много марио за одредбе међународног права када је издао наређење да амерички специјалци изврше десант на Каракас и ухапсе актуелног председника Венецуеле Николаса Мадура.
Светска јавност је саму диверзантску акцију америчких војника пратила попут узорног госта „Блекпуловог” хотела – дакле, иза спуштене ролетне. А када су у свет пуштене прве фотографије ухапшеног Мадура, који је у њујоршки истражни затвор спроведен везаних руку, у сивој спортској тренерци и пластичним натикачама на ногама, тај исти свет је напросто полудео за овим робијашким оделом наследника Уга Чавеза. Испоставило се да такву исту тренерку носе фудбалери шпанске „Мајорке”, а само неколико сати након објављивања Мадурових фотографија продате су целокупне светске залихе ове тренерке, чији доњи и горњи део ђутуре коштају стотину и педесет евра.
Тако је произвођач спортске опреме „Најк” још једном лепо зарадио, а ми још једном примили к знању да је цар го.
