Да ли је ванземаљска ДНК у свакоме од нас
У најновијем, контроверзном извештају који је изазвао буру у научним и интернет круговима, молекуларни биолог др Макс Ремпел из DNK Resonance Research Foundation из Сан Дијега, тврди да је открио необичне трагове ДНК секвенци које не потичу ни од једног родитеља у људском геному. Он сугерише да би оне могле имати ванземаљско порекло.
Ремпел, који има докторат из молекуларне биологије, анализирао је генетске податке из 581 комплетне породице јавно доступних података у оквиру Пројекта 1,000 генома, једне од највећих светских база људских генетских информација. У чак 11 тих породица (око 2 одсто), како тврди, пронађене су велике секвенце ДНК које не могу да се упаре ни са мајком ни са оцем детета, преноси ResearchGate.
Укупно је идентификовао 348 таквих „не-родитељских” генетских варијанти, што је, према његовим речима, превише да би се објаснило обичним мутацијама, техничком грешком у секвенцирању или природним наслеђивањем.
Оно што је можда најзанимљивије је то да су многи од ових учесника рођени пре 1990. године, пре него што су модерне технике уређивања гена, попут CRISPR‑а, уопште постале доступне.
„Ово нису ситне мутације, већ се ради о већим блоковима генетског материјала који изгледају као да су убачени (инсертовани) у људски геном, а не пренети на уобичајен начин,” рекао је Ремпел у интервјуу за британски Дејли мејл.
„Ако се потврди, то би могло указивати да је човечанство у процесу генетске трансформације”, додао је.
Ванземаљци или само научна енигма
Ремпел не зауставља са својим спекулацијама само на техници, већ отворено сугерише да би ти необични генетски „умеци” могли имати ванземаљски извор:
„Ове секвенце се не уклапају у конвенционалну генетску логику. Не потичу од познатих људских механизама наслеђивања, нити можемо да их објаснимо савременим генским технологијама. А појављују се у узорцима људи који су већ дуго на Земљи.”
Он иде чак и корак даље и алудира да би неки људи могли имати особине као што су телепатија, појачана перцепција или други „енхансирани” дарови, што би могло да буде резултат тих мистериозних додатака.
Иако ове тврдње звуче као да су из научно‑фантастичног романа, Ремпелова студија још није прошла ригорозну научну рецензију, што значи да није објављена у признатим научним часописима, тако да нема потврду шире научне заједнице.
Многи стручњаци указују да аномалије у таквим подацима могу потицати из техничких грешака при секвенцирању, услед контаминације узорака или једноставно због комплексности генома коју још не разумемо довољно добро, пише UAPedia.
Један од кључних аргумената скептика јесте да је геном невероватно комплексан, са огромним деловима који су научницима и даље мистерија, често названим и „тамна ДНК материја” генома, која можда изгледа необично, али нема никакве везе са ванземаљцима.
„Пошто нема валидних научних доказа да су ванземаљци икада контактирали са људима или уметали генетски материјал у наш геном, овде се највероватније ради о шокантној, али непровереној хипотези, која је тренутно у домену спекулативних тврдњи, а не потврђених научних чињеница, стоји у тексту под насловом Откључавање нових реалности са УАПедије.
