Померен „Сат судњег дана” - остало још само 85 секунди до глобалне катастрофе
Казаљке чувеног „Сата судњег дана”, симболичног показатеља глобалне угрожености човечанства, померене су на свега 85 секунди до поноћи, што је најближа тачка до потпуне катастрофе у готово осам деценија дугој историји овог упозорења.
Научници који стоје иза овог сата упозоравају да се свет никада није налазио у овако ризичној ситуацији.
Оваква одлука одражава растуће претње са којима се суочава човечанство: од нуклеарног наоружања и климатских промена, па све до развоја вештачке интелигенције и других технологија које могу имати разорне последице.
Поноћ на „Сату судњег дана” симболизује тренутак потпуног уништења људске цивилизације, наводи CNN.
Након што је сат током 2023. и 2024. године стајао на 90 секунди до поноћи, научници су одлучили да га додатно помакну унапред, оценивши да није остварен довољан напредак у решавању кључних глобалних проблема.Прошле године казаљке су биле постављене на 89 секунди до поноћи, што је тада представљало рекордну близину глобалној пропасти.
Међу најважнијим ризицима пред којима се налази људска врста истакнути су нуклеарна претња, климатска криза, биолошке опасности, али и развој „деструктивних технологија”, међу којима се посебно издваја вештачка интелигенција.
Као додатне егзистенцијалне изазове навели су и све присутније ширење дезинформација и теорија завере.
„Човечанство није постигло довољан напредак када је реч о егзистенцијалним ризицима који угрожавају све нас”, изјавила је Александра Бел, председница и извршна директорка Билтена атомских научника, објашњавајући разлоге за овогодишње померање сата.
Према њеним речима, „Сат судњег дана” представља алат за комуникацију који показује колико смо близу самоуништења помоћу технологија које смо сами створили.
„Ризици с којима се суочавамо непрестано расту. Свака секунда је драгоцена и време нам истиче”, упозорила је она, додајући да је то „тешка истина, али наша стварност”.
Шта је „Сат судњег дана”
Билтен атомских научника основан је 1945. године као непрофитна организација коју је покренула група научника укључених у „Пројекат Менхетн”, тајни програм развоја атомске бомбе током Другог светског рата. Иако је у почетку фокус био искључиво на нуклеарној претњи, Билтен је 2007. године у своје процене укључио и климатске промене, препознајући их као једнако озбиљан ризик за опстанак човечанства.
Већ 79 година научници Билтена сваке године прилагођавају време на сату у складу са проценом колико је свет близу самоуништења. Одлуку доноси Научни и безбедносни одбор Билтена, у сарадњи с Одбором покровитеља, који је још у децембру 1948. године основао Алберт Ајнштајн, док је први председник тог тела био Џулијус Роберт Опенхајмер. Данас овај одбор укључује осам добитника Нобелове награде.
Иако се често поставља питање колико је Сат судњег дана „стваран”, из Билтена наглашавају да он никада није замишљен као прецизан инструмент за мерење егзистенцијалних претњи. Његова сврха је да подстакне јавну расправу о сложеним научним питањима и кризама с којима се планета суочава. Ипак, поједини стручњаци који нису учествовали у његовом подешавању, доводе у питање његову практичну вредност.
„То је несавршена метафора”, изјавио је за CNN 2022. године др Мајкл Ман, угледни професор са Одељења за науке о Земљи и животној средини Универзитета Пенсилваније.
Он је истакао да сат обједињује различите врсте ризика који се одвијају у различитим временским оквирима, али је додао да и даље представља снажно реторичко средство које нас из године у годину подсећа на крхкост људског постојања на планети.
Слично мишљење изнела је и Ерин Мекдоналд, виша аналитичарка Глобалног безбедносног програма „Уније забринутих научника”, која је још 2022. године изјавила да Билтен сваке године промишљено доноси одлуке како би скренуо пажњу на егзистенцијалне претње. „Иако бих волела да се поново вратимо разговору о минутима до поноћи, уместо о секундама, то, нажалост, више не одражава стварно стање света”, рекла је она.
Могуће је и враћање казаљки уназад
„Сат судњег дана” до сада никада није показао поноћ, а бивша председница и извршна директорка Билтена Рејчел Бронсон, која данас обавља функцију више саветнице, изражава наду да се то никада неће ни догодити. „Када сат покаже поноћ, то би значило да је дошло до неке врсте нуклеарног сукоба или катастрофалних климатских промена које су избрисале човечанство”, објаснила је она, додајући: „Никада не желимо да дођемо до те тачке, а вероватно не бисмо ни знали када бисмо је достигли.”
Ипак, померање казаљки уназад и даље је могуће уколико се предузму храбре и суштинске мере.
Најдаље од поноћи „Сат судњег дана” био је 1991. године, када је показивао 17 минута до поноћи, након што је администрација тадашњег америчког председника Џорџа Буша стријег потписала Споразум о смањењу стратешког наоружања са Совјетским Савезом.
„Ми у Билтену верујемо да људи, будући да су створили ове претње, имају моћ и да их смање”, поручила је Бронсон. „Али, то није лако и никада није било. То захтева озбиљан рад и глобални ангажман на свим нивоима друштва.”
