Кожа узгојена у лабораторији
Из малог узорка здравог ткива пацијента изолују се кератиноцити који се вештачки умножавају. У центру у Лозани већ се лечи седморо настрадалих у пожару у Кран-Монтани
Центар за производњу ћелија коже при Универзитетској болници у Лозани бави се узгојем коже у лабораторијским условима користећи ћелије пацијента или донирано ткиво. Зато су стручњаци ове установе међу првима прискочили у помоћ повређеним особама у недавном пожару у Кран-Монтани, чије опекотине покривају између 40 и 60 одсто тела. Како преносе швајцарски медији, тренутно се овде лечи седам пацијената. Центар је до сада примио 15 захтева за трансплантацију коже у вези са пожаром у Кран-Монтани, док обично производи трансплантате за око 20 пацијената годишње, пише „Свис инфо”, а преноси Танјуг.
Лоран Карез је објаснио да је центар, једини који је способан да произведе толико кожног ткива, а да се придржава швајцарског и европског законодавства, ради с комадима здраве коже узетим од повређених како би се избегао ризик од одбацивања. „Од 10 квадратних центиметара здраве коже, можемо да произведемо између једне и три серије од 2.600 квадратних центиметара што представља отприлике површину леђа”, изјавио је он.
Специфични третмани ове установе су аутологни трансплантати. Из малог узорка здраве коже пацијента изолују се кератиноцити који се умножавају у лабораторији. За две до три недеље, овај узорак може нарасти до 2.600 центимера квадратних новог ткива спремног за пресађивање. Ово ткиво не садржи длаке, нити знојне жлезде. Центар је познат и по изради биолошких завоја који користе прогениторне ћелије коже нанете на базу од коњског колагена и убрзавају зарастање и служе као привремено решење пре трансплантације. Центар је фокусиран и на израду ћелија у спреју, намењених за хитне случаје, када се ћелије наносе директно на рану путем спреја.
Специјалиста за тешке опекотине, др Оливије Пантет навео је да када је 50 до 60 одсто површине тела изгорело, кожа мора да се узгаја у лабораторијама, зато што то једноставно не може да се уради помоћу преостале здраве коже. Успех пресађене коже није увек загарантован. „Ако се пресађена кожа прими у 80 одсто случајева, веома смо задовољни јер то је одличан резултат”, казао је Пантет.
За пацијента с тешким опекотинама лечење обично траје три до шест месеци у болници, док потпуни опоравак и рехабилитација трају годинама.
У првих 48–72 сата од горења коже, фокус је на реанимацији течностима и одржавању функције органа. Пацијент је у индукованој коми како би се контролисали екстремни болови. Након тога се, у првих две до четири недеље, узима мали комад здраве коже: ако је остало 40 одсто здраве, то је довољно да се крене у узгој коже. Лабораторији је потребно три недеље да из биопсије произведе довољно „плоча” нове коже за покривање великих површина. Док се чека узгојена кожа, ране се покривају биолошким завојима или кожом с донора (кадавера).
Након што је кожа узгојена, врше се сукцесивне операције пресађивања. Сваком графту је потребно седам до 10 дана да се „прими”. Након три месеца када се ране затворе, пацијент прелази на рехабилитацију, да би се вратила покретљивост јер кожа се скупља и затеже зглобове.
После тога следи опоравак у некој од бања. У Швајцарској се пацијенти често упућују у центре као што је „Lavey-les-Bains”, где се користе термалне воде за омекшавање ожиљног ткива и смањење свраба, који је чест пратилац зарастања. Ако ожиљци постану превише тврди или црвени, користи се ласерска терапија (фракциони CO2 ласер).
Центар у Лозани ради од 2015. и један је од највећих центара овог типа у Европи. Захваљујући иновативној технологији смртност је значајно смањена јер нема ризика од одбацивања ткива, што је раније био главни проблем код великих опекотина.
У специјалном оделу 23 сата дневно
Један од најтежих делова опоравка је ношење компресивне одеће, специјалног одела 23 сата дневно, током 12 до 18 месеци, како би се спречило стварање задебљања и ожиљака. Испод одела се постављају силиконске плоче или гелови. Они одржавају хидратацију ожиљка и повећавају еластичност. Физиотерапеути раде лимфне дренаже и масаже како би разбили адхезије (слепљивање ткива) између коже и мишића. Ово је кључно за одржавање покретљивости зглобова.
Метод ипак није свемогућ
Иако су методе револуционарне, ипак нису свемогуће, нити се могу применити код свих опекотина, нити код сваке особе. Рецимо код пацијената с дијабетесом и васкуларним болестима, због лоше циркулације узгојене ћелије се теже „примају” и долази до одумирања. Код особа које имају превише слаб имунолошки систем због неких других болести или лекова које пију, већи је ризик од инфекције на месту где се ћелије наносе. Инфекција може уништити лабораторијски узгојену кожу у року од неколико сати. Метода није ефикасна ни код дубоких опекотина четвртог степена, када су оштећени мишићи, тетиве и кости.
Последњи разлог је психолошке природе, јер неки пацијенти не могу да издрже ригорозан режим ношења компресивних одела 23 сата дневно или масаже. Тада се ожиљцима могу уклонити само новом операцијом.
