Концерт за Џекија
На интернету је могуће наћи плејлисте музике за псе и мачке, често с обећањима да ће помоћи животињама да се опусте
Власницима кућних љубимаца нису биле потребне научне студије да закључе како њихов пас или мачка у некој музици уживају, а неки звук или мелодија их натера да се сакрију у најудаљенији кутак стана где неће морати то да слушају. Ипак, све више истраживача посвећује се испитивању утицаја одређене врсте музике на понашање животиња.
На интернету је могуће наћи плејлисте музике за псе и мачке, често с обећањима да ће помоћи животињама да се опусте, наводи се у чланку који је објавио „Би-Би-Си”. Студије потврђују да класична музика спорог темпа (око 50–60 откуцаја у минути) с једноставним, нежним мелодијама, без јаких удараљки има приметан смирујући ефекат на псе.
У Британији је све популарнија „Through a Dogʼs Ear”(„За псеће уши”), серија композиција спорог темпа, претежно клавира, осмишљених да помогну у смањењу стреса код паса. Креирали су је Џошуа Лидс, психоакустични стручњак и Сузан Вагнер, ветеринар-неуролог, који су проучавали ефекте ове музике на псе. Посматрали су преко 150 паса у приватним кућама и пансионима и открили да је више од 70 одсто паса у азилима и 80 одсто паса у приватним кућама показивало мање симптома анксиозности (немир, дрхтање и убрзано дисање) након слушања претежно клавирске музике.
Студија с Универзитета Квинс у Белфасту испитивала је утицај класичне музике, аудио-књига и тишина (контролна група). Након пажљивог посматрања промена у понашању, истраживачи су закључили да класична музика има значајан смирујући ефекат у акутним стресним ситуацијама, као што су посета ветеринару и дуга вожња аутомобилом. Међутим, нису сви стилови класичне музике ефикасни. Најбоље је да се користе једноставне композиције са спорим темпом, с мало или без перкусионих елемената. Показало се да та комбинација смањује ниво кортизола (хормона који указује на реакцију на стрес) код паса. Међутим, основни разлог за овај ефекат је теже објаснити.
Ова врста музике је такође имала сличан ефекат на животиње у зоолошким вртовима, укључујући слонове и гориле, који су показивали мање агресије када су слушали мирну музику. Студије на мачкама су ређе, али једна од њих је показала да је класична музика имала најизраженије ефекте током ветеринарских процедура. Маце су биле опуштеније, а откуцаји срца спорији.
Није само класична музика корисна. Поред класичне музике, реге и софт рок су се такође показали ефикасним, посебно у азилима и склоништима, где су ови жанрови помогли у смањењу напетости и агресије код паса. С друге стране, аудио-књиге углавном нису имале посебно смирујући ефекат, јер су животиње биле пажљиве на звук говора.
Истраживања истичу да животиње имају другачије слушне способности од људи. Пси могу да детектују фреквенције до око 65.000 херца, а мачке до 79.000 херца, тако да реагују на звукове другачије од људи. Фреквенције које су превисоке или прениске могу да узнемире животиње, што значи да музика мора бити пажљиво одабрана.
