Није музеј што је некад био

Уз стал­ну по­став­ку, ак­ту­ел­не из­ло­жбе, струч­на пре­да­ва­ња и во­ђе­не по­се­те, у Га­ле­ри­ји Ма­ти­це срп­ске ре­дов­но се ор­га­ни­зу­ју и ра­ди­о­ни­це за ти­неј­џе­ре, али кон­цер­ти за бе­бе и де­цу.

– Сви нас пи­та­ју за­што ра­ди­мо кон­цер­те за бе­бе? Бе­ба ни­је пу­бли­ка, ка­жу нам. Али, ни­су на­ма бит­не бе­бе, бит­ни су нам њи­хо­ви ро­ди­те­љи. То су мла­ди љу­ди од 25 до 35 го­ди­на, ко­ји се не на­ла­зе ни у јед­ној ка­те­го­ри­ји на­ших по­се­ти­ла­ца. Они из­ми­чу ста­ти­сти­ка­ма. Али, они ће ре­ћи: „ви­ди, не­ко не­што ра­ди бес­плат­но за мо­је де­те, ка­ко је то див­но!” Вре­ме­ном они ће на­ста­ви­ти да бу­ду по­се­ти­о­ци му­зе­ја, та­ко што су у ње­га до­шли да до­ве­ду бе­бу на кон­церт. Ми та­ко гра­ди­мо пу­бли­ку – ре­кла је др Ти­ја­на Пал­ко­вље­вић Бу­гар­ски, управ­ни­ца Га­ле­ри­је Ма­ти­це срп­ске у Но­вом Са­ду и от­кри­ла ка­ко из­гле­да још је­дан вид бор­бе за ве­ћу по­се­ће­ност му­зе­ји­ма.

Она је одр­жа­ла из­у­зет­но за­ни­мљи­во пре­да­ва­ње о ста­њу и пер­спек­ти­ва­ма на­ших му­зе­ја на кон­фе­рен­ци­ји под на­зи­вом „Кул­ту­ра: ду­го­роч­но стра­те­шко ула­га­ње” одр­жа­ној кра­јем ми­ну­ле го­ди­не у Срп­ској ака­де­ми­ји на­у­ка и умет­но­сти.

Бу­дућ­ност и стра­те­ги­ја

Ти­ја­на Пал­ко­вље­вић Бу­гар­ски би­ла је и вр­ло кри­тич­на и ре­ал­на по пи­та­њу бу­дућ­но­сти му­зе­ја, ко­ји су сву­да у све­ту у кри­зи: „Бу­дућ­ност има­ју са­мо они му­зе­ји ко­ји при­хва­те тран­спа­рент­ност, са­рад­њу и кре­а­тив­ност. Му­зе­ји мо­ра­ју да се бо­ре за сво­ју ре­ле­вант­ност, да пре­фор­му­ли­шу сво­ју вред­но­сну по­ну­ду. Не да бу­ду хра­мо­ви кул­ту­ре ко­је фи­нан­си­ра­ју ели­те, већ мо­ра­ју да бу­ду ко­ла­бо­ра­тив­ни, ми­си­јом во­ђе­ни про­сто­ри ко­ји по­др­жа­ва­ју раз­ли­чи­те за­јед­ни­це. Ме­ња­ју се до­на­то­ри, фи­нан­си­је­ри…”

Об­ја­сни­ла је и шта је­дан му­зеј чи­ни ва­жним, од­но­сно да се ре­ле­вант­ност обез­бе­ђу­је ауто­но­ми­јом му­зе­ја, ви­со­ком про­фе­си­о­нал­но­шћу, објек­тив­но­шћу и отво­ре­но­шћу уста­но­ве ка са­вре­ме­ном тре­нут­ку.

Ни­је са­мо отва­ра­ње му­зе­ја ула­га­ње у ове ин­сти­ту­ци­је, иако је у про­те­клих де­сет го­ди­на на том по­љу у Ср­би­ји до­ста ура­ђе­но.

– Мно­го је ва­жни­је да­ти му­зе­ји­ма мо­гућ­ност да функ­ци­о­ни­шу у скла­ду с вре­ме­ном и са­вре­ме­ним трен­до­ви­ма – под­се­ти­ла је Пал­ко­вље­вић Бу­гар­ски.

Ве­ли­ка је му­ка срп­ских му­зе­ја, ка­ко је ре­кла, што у њи­ма да­нас ра­де љу­ди ко­ји има­ју 30 по­сто ма­ње пла­те не­го на­став­ни­ци у шко­ла­ма, мно­ги од ди­рек­то­ра му­зе­ја су у ста­ту­су вр­ши­ла­ца ду­жно­сти већ го­ди­на­ма, па се по­ста­вља пи­та­ње ка­ко за­по­сле­не под­ста­ћи да се ба­ве про­гра­ми­ма кул­тур­ног на­сле­ђа. По­ру­чи­ла је и да мо­ра­ју да се де­фи­ни­шу стра­те­шки ци­ље­ви му­зеј­ске де­лат­но­сти на ни­воу др­жа­ве.

Ипак, као не­ко ко се 25 го­ди­на по­све­ће­но ба­ви овом об­ла­шћу кул­ту­ре, она је ка­за­ла да ве­ру­је у вред­ност и ва­жност му­зе­ја и у вре­ме­ни­ма ко­ја су за кул­ту­ру те­шка. Ипак, му­зе­ји су се про­ме­ни­ли, ни­су ви­ше оно што су не­кад би­ли.

Му­зе­ји тре­ба да бу­ду ме­сто где љу­ди же­ле да про­во­де вре­ме, а не са­мо да по­гле­да­ју не­ку из­ло­жбу.

Управ­ни­ца но­во­сад­ске га­ле­ри­је на овом на­уч­ном ску­пу да­ла је из­вр­сну ре­ка­пи­ту­ла­ци­ју шта се у про­те­клој де­це­ни­ји про­ме­ни­ло и уна­пре­ди­ло у овој обла­сти кул­ту­ре.

Отво­ре­на су два ве­ли­ка бе­о­град­ска му­зе­ја ко­ја су би­ла ду­же од јед­не де­це­ни­је за­тво­ре­на. Та­ко је 2017. отво­рен Му­зеј са­вре­ме­не умет­но­сти и 2018. На­род­ни му­зеј у Бе­о­гра­ду. У Му­зе­ју са­вре­ме­не умет­но­сти до­шло до ре­а­ли­за­ци­ја не­ких из­вр­сних до­га­ђа­ја – из­ло­жбе Ма­ри­не Абра­мо­вић и Мр­ђа­на Ба­ји­ћа, али и не­ка стра­на го­сто­ва­ња као што је би­ла из­ло­жба Пи­сто­ле­та и Деј­ви­да Хок­ни­ја. Ре­кон­стру­и­са­ни су и не­ки дру­ги му­зе­ји што го­во­ри о про­це­су де­цен­тра­ли­за­ци­је. Ре­кон­стру­и­сан је Му­зеј на­ив­не и мар­ги­нал­не умет­но­сти у Jагодини, до­зи­дан му је анекс. На­кон ре­кон­струк­ци­је отво­рен је не­дав­но и спо­мен-му­зеј Раст­ка и На­де­жде Пе­тро­вић.

– То по­ка­зу­је да се у по­след­њих 10 го­ди­на ула­га­ло у му­зе­је Ср­би­је у ин­фра­струк­ту­рал­ном сми­слу и да смо у по­је­ди­ним уста­но­ва­ма ус­пе­ли да по­стиг­не­мо оне стан­дар­де ко­ји нас по­ста­вља­ју на ни­во европ­ских му­зе­ја. Ва­жно је и што смо 2021. го­ди­не до­би­ли пр­ви За­кон о му­зеј­ској де­лат­но­сти, на­кон 1958. го­ди­не, ко­ји је по­ста­вио оквир за де­ло­ва­ње му­зеј­ске де­лат­но­сти и ко­ји је ство­рио осно­ве за ње­но уна­пре­ђе­ње. На­жа­лост, бу­џет за кул­ту­ру је мно­го ма­њи, а пр­ви пут има­мо и не­ре­а­ли­зо­ва­не кон­кур­се на ни­воу Ми­ни­стар­ства кул­ту­ре.

– Али, има­мо но­ву де­фи­ни­ци­ју му­зе­ја у 21. ве­ку ко­ја по­ред тра­ди­ци­о­нал­не уло­ге му­зе­ја да при­ку­пља, шти­ти и ту­ма­чи кул­тур­но бла­го, под­ра­зу­ме­ва да су они отво­ре­ни за јав­ност, при­сту­пач­ни, ин­клу­зив­ни, да не­гу­ју раз­ли­чи­тост и одр­жи­вост, да ко­му­ни­ци­ра­ју етич­ки, про­фе­си­о­нал­но и уз уче­шће за­јед­ни­це, ну­де­ћи ра­зно­вр­сне при­ли­ке за обра­зо­ва­ње, ужи­ва­ње, про­ми­шља­ње и раз­ме­ну зна­ња – ре­кла је она.

То зна­чи да му­зе­ји тре­ба да бу­ду ме­ста еду­ка­ци­је, са­вре­ме­ног ства­ра­ла­штва, ме­ђу­на­род­не са­рад­ње, кул­тур­не ди­пло­ма­ти­је, али и да не­гу­ју низ дру­гих умет­нич­ких фор­ми, као што су кон­цер­ти, пле­со­ви, пред­ста­ве... Она је под­се­ти­ла да да­нас не­ма из­ло­жбе без пра­те­ћег му­зеј­ског фил­ма, као и да не­ма ни­јед­не по­став­ке без са­вре­ме­них тех­но­ло­ги­ја, раз­ви­је­не из­да­вач­ке де­лат­но­сти и кре­а­тив­не ин­ду­стри­је.

View this post on Instagram

A post shared by history and stories (@history_and_stories)

Ва­жна је и раз­ви­је­на ме­ђу­ин­сти­ту­ци­о­нал­на са­рад­ња. Ти­ја­на Пал­ко­вље­вић Бу­гар­ски је не­ко­ли­ко пу­та по­но­ви­ла да „му­зе­ји ни­су остр­ва”. При­мер ре­ги­о­нал­не са­рад­ње илу­стро­ва­ла је са­рад­њом Га­ле­ри­је Ма­ти­це срп­ске и Му­зе­ја са­вре­ме­не умет­но­сти из Ре­пу­бли­ке Срп­ске, чи­ји је ре­зул­тат би­ла из­ло­жба 2024. у Кул­тур­ном цен­тру Ср­би­је у Па­ри­зу, по­во­дом Олим­пиј­ских ига­ра у Са­ра­је­ву. За из­ло­жбу „Спорт и умет­ност, и умет­ност спор­та”, иза­бра­ни су пред­ме­ти из ко­лек­ци­је Му­зе­ја Ју­го­сла­ви­је, Му­зе­ја Са­вре­ме­не умет­но­сти, га­ле­ри­је сли­ка Са­ве Шу­ма­но­ви­ћа у Ши­ду и Га­ле­ри­је Ма­ти­це срп­ске.

„На тој из­ло­жби смо ми му­зе­ји на­сту­пи­ли као му­зеј­ска ре­пре­зен­та­ци­ја. Та из­ло­жба је по­сле има­ла још пет пред­ста­вља­ња”, ре­кла је Пал­ко­вље­вић Бу­гар­ски.

Ме­ђу­на­род­на са­рад­ња је, до­да­ла је, ве­о­ма ва­жан део ко­ји нам је го­ди­на­ма не­до­ста­јао. То је и иза­зов за све, јер је по­треб­но има­ти кон­ти­ну­и­ра­но фи­нан­си­ра­ње, по­др­шку ми­ни­стра кул­ту­ре и ду­го­роч­но пла­ни­ра­ње.

На­гра­де сти­жу

Мно­ги на­ши му­зе­ји пре­да­но ра­де и за то до­би­ја­ју на­гра­де. Та­ко је На­род­ни му­зеј у Ле­сков­цу 2023. до­био нНа­гра­ду „Жи­ва” за нај­бо­љи му­зеј ме­ђу сло­вен­ским зе­мља­ма, (при­зна­ње до­де­љу­је Фо­рум сло­вен­ских кул­ту­ра). Му­зеј Ју­го­сла­ви­је је за из­ло­жбу „Је­же­ва ку­ћи­ца” до­био у ми­ну­лој го­ди­ни гран-при „Евро­па но­стра”, зва­нич­ну на­гра­ду Европ­ске уни­је за кул­тур­но на­сле­ђе. Га­ле­ри­ја Ма­ти­це срп­ске је до­би­ла спе­ци­јал­ну на­гра­ду за му­зеј го­ди­не Европ­ске му­зеј­ске ака­де­ми­је.

– Жи­ви­мо у ери ка­да ни­ка­да ви­ше му­зе­ја ни­је би­ло гра­ђе­но. Див­но је што се по­сле 130 го­ди­на гра­ди но­ва згра­да При­род­њач­ког му­зе­ја, али тре­нут­но се у Бе­о­гра­ду у окви­ру про­јек­та Скок у бу­дућ­ност гра­де Исто­риј­ски му­зеј Ср­би­је, Му­зеј Ни­ко­ле Те­сле, Ар­хе­о­ло­шки му­зеј и Му­зеј ва­зду­хо­плов­ства. Али, ко ће би­ти љу­ди ко­ји ће у тим му­зе­ји­ма ра­ди­ти? Да ли су пла­ни­ра­на сред­ства за одр­жа­ва­ње свих тих му­зе­ја, ако су нам већ са­да бу­џе­ти за кул­ту­ру сма­ње­ни – упи­та­ла је Пал­ко­вље­вић Бу­гар­ски.

Овој де­лат­но­сти по­треб­на је по­др­шка ми­ни­стар­ства кул­ту­ре, али и не­ких дру­гих ми­ни­стар­ста­ва и кул­тур­ни ди­ја­лог, па је управ­ни­ца Га­ле­ри­је Ма­ти­це срп­ске при­зна­ла да ни­ка­да ни­је би­ло те­же во­ди­ти му­зе­је, јер су за­по­сле­ни у њи­ма де­при­ми­ра­ни, не­за­до­вољ­ни, а пла­та у кул­ту­ри не пра­ти раст пла­та у оста­лим де­ло­ви­ма јав­ног сек­то­ра. Кад не­ма ува­жа­ва­ња оно­га што они ра­де, ква­ли­тет ра­да не­у­мит­но па­да.

Ди­рек­тор­ка јед­ног од нај­по­се­ће­ни­јих европ­ских му­зе­ја на јед­ној кон­фе­рен­ци­ји је ре­кла да су му­зе­ји да­нас као зом­би­ји: сви по­ку­ша­ва­ју да их уби­ју, али ни­ко не мо­же да их уби­је. Овим ци­та­том Пал­ко­вље­вић Бу­гар­ски је по­ру­чи­ла да ће му­зе­ји у Ср­би­ји пре­жи­ве­ти, али и да си­ту­а­ци­ја ни­је ла­ка.

Ди­ги­тал­ни ку­стос

Му­зеј да­нас не мо­же оп­ста­ти без но­вих тех­но­ло­ги­ја и но­вих ала­та. Али, ка­да су управ­ни­ци Га­ле­ри­је Ма­ти­це срп­ске по­ну­ди­ли про­је­кат „Ди­ги­тал­ни ку­стос”, од­лу­чи­ла је да не­где ипак, по­ста­ви гра­ни­цу.

– Но­ве тех­но­ло­ги­је су су­пер, али не мо­гу за­ме­ни­ти љу­де у му­зе­ји­ма. У на­шој уста­но­ви ин­си­сти­ра­мо на од­но­су чо­ве­ка пре­ма чо­ве­ку. Ми чак не­ма­мо ни во­ди­че, код нас про­гра­ме во­де ку­сто­си, кон­зер­ва­то­ри и сви ко­ји ра­де у му­зе­ју, јер ве­ру­је­мо да са­мо у том ди­рект­ном кон­так­ту упо­зна­је­мо сво­ју пу­бли­ку и зна­мо шта су ње­на оче­ки­ва­ња. Без кре­а­тив­не ин­ду­стри­је у ин­тер­пре­та­ци­ји кул­тур­ног на­сле­ђа да­нас не­ма му­зе­ја. За­то не­гу­је­мо са­рад­њу с но­во­сад­ским брен­до­ви­ма, где опет за­јед­нич­ки ства­ра­мо но­во по­ље умет­но­сти и кре­а­тив­но­сти – ка­за­ла је Ти­ја­на Пал­ко­вље­вић Бу­гар­ски.