Месечни циклус је личан, а еколошки траг глобалан
Менструација је природно стање највећег броја жена на нашој планети. Сиромаштво, стигма и еколошки отпад нису. И не треба да буду
Према подацима Светске здравствене организације светска популација до половине 2026. процењује се на 8,3 милијарди људи. Проценат жена у популацији износи 49,7 одсто. Уколико више од 4,1 милијарди жена и девојчица током циклуса, у просеку, употреби око 10.000 једнократних, менструалних уложака, долазимо до застрашујуће бројке од преко 41 билион производа, који завршавају као отпад.
„То је континент отпада који стварамо сваког месеца. Последице овог трага жена сноси планета, тихо, генерацијама. Због ових бројки разговор о месечном циклусу жена данас мора бити отворен, рационалан и усмерен ка решењима. Једно од одрживих, дугорочно исплативих и еколошки одговорнијих решења, које се деценијама већ примењује у свету, јесте менструални веш. Такав избор значајно смањује количину отпада. Месечни циклус жена није само еколошко и друштвено питање, а менструални веш није луксуз. Он је рационалан одговор на глобални проблем који истовремено дотиче здравље, економију, социјалну правду и екологију", истакла је Јелена Благојевић, оснивачица компаније „Лоона”, пионира и лидера у производњи менструалниг веша у нашој земљи.
Менструални производи су нужност, али њихова цена за многе жене представља озбиљан, финасијски терет. Менструално сиромаштво данас подразумева немогућност приступа адекватним, безбедним и достојанственим производима за хигијену. Примера ради, током репродуктивног периода свака жена у Републици Србији потроши за менструалне улошке преко 180.000 динара. Менстрално сиромаштво утиче на здравље, образовање, радну продуктивност и самопоуздање милиона жена широм света.
„Неправилна, обилнија или изненадна крварења снажно утичу на психолошко стање жене и однос према сопственом телу. Истраживања показују да перименопаузалне жене, које се интезивно суочавају са непредвидивим крварењима, имају повећан ризик од анксиозности и депресивних симптома, управо због сталног осећаја неизвесности и губитка контроле. Многе жене почињу да се ограничавају у свакодневном животу - мање путују, ређе излазе и избегавају нове ситуације. Не зато што то не желе, већ зато што се не осећају безбедно. У психолошком смислу, перименопауза често дотиче и идентитет жене. Тело, које је деценијама било предвидљиво, постаје извор несигурности, што утиче на самопоуздање, слободу кретања и квалитет живота. Зато је важно да о циклусу у свим његовим фазама говоримо отворено, као о биолошкој, психолошкој и друштвеној транзицији. Разговор о менструалном циклусу је питање достојанства, сигурности и менталног здравља жена.” изјавила је Станислава Видовић, психолошкиња и терапеуткиња.
Истовремено, већина једнократних менструалних производа садржи пластику и материјале који се разграђују и до неколико десетина година. Самим тиме утичу на наше здравље, те је месечни циклус жене и здравствена тема на коју се осврнула докторка Тамара Масловарић. Масловарић је, као специјализант педијатарије у Универзитетској дечјој клиници у Тиршевој, појаснила колико је битан исправан процес увођења девојчица у овај осетљив период живота.
„Време је да менструација, као најприродниј процеш, престане да буде табу и постане део озбиљних јавних разговора. Оно што проживљава половина човечанства, апсолутно се тиче свих нас. Девојчицама треба помоћи да у овај, природни животни период уђу јаке и ментално спремне. Сигурно је да им једноставна и здрава решења, попут менструалног веша, омогућавају достојанство, комфор и потребну сигурност. Циклус траје данима, а последице табуа и наших избора могу да оставе деценијски траг на наше здравље”, нагласила је докторка Масловарић.
