Tест открива да ли ћете добити дијабетес две деценије касније
Деценијама дуга студија америчких научника могла би да промени начин на који се дијабетес открива широм света. Према новим налазима, једноставан тест из крви могао би да предвиди ко ће развити дијабетес типа 2 и то годинама, па чак и деценијама, пре званичне дијагнозе, када још нема никаквих симптома.
Током 26 година праћења, истраживачи су у крви идентификовали чак 235 молекула који су повезани са развојем дијабетеса типа 2. Ови маркери, како наводе стручњаци, откривају да се болест тихо развија у организму много пре него што дође до пораста шећера у крви, пише Дејли мејл.
Овакво откриће могло би да омогући раније откривање болести и тиме значајно смањи ризик од тешких компликација, попут срчаних болести, можданог удара и отказивања бубрега.
Глобална епидемија
Процене говоре да 589 милиона људи широм света тренутно живи са дијабетесом, а чак 90 одсто случајева односи се на дијабетес типа 2.
Гојазност се сматра главним окидачем, док се вежбањем и правилном исхраном може смањити ризик. Међутим, научници сада истичу да није све у губитку килограма, јер се у крви одвијају дубоке метаболичке промене које не зависе искључиво од телесне тежине.
Дијабетес типа 2 настаје када тело не производи довољно инсулина или када постане отпорно на његово дејство, што доводи до накупљања глукозе у крви. Данас се болест дијагностикује путем тестова крви или урина тек када се шећер у крви значајно повећа.
Метаболити
Ранија истраживања су већ открила више од 100 крвних молекула, такозваних метаболита, који настају током процеса разградње хране и производње енергије у организму, а који су повезани са дијабетесом.
Стручњаци објашњавају да промене у метаболичком профилу одражавају и покрећу болест. Када органи почну да функционишу лошије, и хемијски састав крви почиње да се мења.
Код дијабетеса типа 2, ниво глукозе у крви постепено расте, али до сада није било јасно како се тачно генетски и спољашњи фактори међусобно преплићу.
Студија дуга 26 година
У овој студији, научници из Mass General Brigham и Albert Einstein College of Medicine у Њујорку анализирали су узорке крви 23.634 особе које у почетку нису имале дијабетес. Учесници су долазили из 10 различитих студија, а праћени су током чак 26 година.
Истраживачи су, поред крви, анализирали и генетске податке и стил живота како би утврдили који су маркери наследни, а који настају као последица окружења и животних навика.
Укупно су проучавали 469 циркулишућих метаболита и открили да је 235 повезано са дијабетесом типа 2, од којих је 67 први пут идентификовано управо у овој студији.
Важно је истаћи да је веза између ових маркера и дијабетеса остала снажна чак и када су у обзир узети познати фактори ризика попут гојазности, повишеног холестерола, високог крвног притиска, физичке неактивности и лоше исхране.
Током праћења, око 4.000 испитаника развило је дијабетес типа 2.
Генетика и навике
Генетске анализе показале су да су многи од ових метаболита повезани са кључним биолошким путевима који учествују у развоју дијабетеса, као што су инсулинска резистенција, расподела телесне масти, функција јетре и хронична упала у организму.
Научници су, међутим, открили и да на ове метаболите снажно утичу животне навике.
Вишак телесне масти гура организам ка „дијабетичном стању” годинама пре појаве симптома, кроз промене у метаболитима везаним за складиштење масти, њихову разградњу и инсулинску резистенцију.
С друге стране, физичка активност мења ове маркере у супротном правцу, побољшава метаболизам масти, функцију јетре и осетљивост на инсулин.
Занимљиво је и да су метаболити повезани са конзумацијом кафе и чаја показали заштитни ефекат, јер побољшавају одговор на глукозу и смањују масноћу у јетри.
Једна студија је показала да шоља кафе може да буде ефикаснија у контроли шећера у крви од лека акарбозе, који се често користи за успоравање разградње угљених хидрата.
Истраживачи су открили да кафа инхибира исти дигестивни ензим као и овај лек, чиме се ублажавају нагли скокови шећера након оброка.
На основу свих ових података, тим је развио нови „скор ризика” који може прецизније да предвиди будући развој дијабетеса него традиционални показатељи, попут телесне масе или нивоа шећера у крви.
У раду објављеном у престижном часопису Nature, научници наводе:
„Наш метаболички потпис може да послужи као моћан алат за процену ризика и као биомаркер за праћење и рано спречавање дијабетеса типа 2.”
Ипак, истраживачи наглашавају да, због опсервационог дизајна студије, не могу са сигурношћу да тврде да су ове промене директан узрок болести.
Дијабетес – најбрже растућа здравствена криза
Шта је дијабетес типа 2?
Дијабетес типа 2 је стање у којем је ниво шећера у крви хронично повишен, што је обично повезано са гојазношћу и породичном историјом болести.
Код ове болести тело не реагује правилно на инсулин, хормон који регулише прелазак шећера из крви у ћелије, па глукоза остаје у крвотоку.
Вишак масти у јетри повећава ризик, јер отежава контролу глукозе и додатно појачава инсулинску резистенцију. Губитак телесне масе је кључан за смањење масти у јетри и ублажавање симптома.
Симптоми дијабетеса укључују хроничан умор, појачану жеђ и учестало мокрење.
Ако се не лечи, болест може да доведе до озбиљних оштећења нерава, вида и срца. Терапија обично почиње променама у исхрани и начину живота, а у тежим случајевима укључује и лекове.
