Дара је ипак из Козарске Дубице

Док су гледали америчку ТВ серију, у којој сам у главној улози, наравно, играо Американца, мајка Боса је, уз кафу, упитала оца:

„Влатко, који је оно, онако ружан глумац на телевизији, баш ми се не допада. Пребаци на неки други канал”, да би јој отац казао „Извини, то ти је син”, а она њему сналажљиво одговорила „Па, исти је ти”.

Ово је тек једна од анегдота коју Жељко Џек Димић, холивудски глумац пореклом из села Пуцари код Козарске Дубице, препричава у башти ресторана поред Уне. Додаје да је то за њега комплимент, јер га ни рођена мајка није препознала у трансформацији у глумачкој улози.

Из Пуцара до Холивуда

На наше питање како је доспео у Холивуд одговара да је то био логичан след његових глумачких тежњи, без обзира што пут од Дубице до Њујорка није био једноставан.

Он је 2001. дипломирао на Ли Стразберг Институту у Њујорку и одиграо више од стотину улога у серијама „Ред и закон”, „Хаваји 5-0”, „Касл”, „Лилихамер”, „ЦСИ”, „Елементарно”, „Теслин народ”…

Џек или Жељко, како га ословљавају у родном крају, каже да село Пуцари за њега увек има исти значај. Поштује Америку, али у срцу носи Козару и радо понавља очев савет: „Сине, ја се не разумем у тај твој посао, али немој заборавити ко си, одакле си, поштуј своју земљу, свој народ, своје село. Буди свестан да је од сиромаштва, и од беде, по човека горе само богатство”.

То је само једна, међу бројним глумачким причама из Козарске Дубице, градића с мање од 20.000 становника поред Уне, где су рођени и стасали многи познати глумци.

Ни мањег места, ни већег броја глумаца. Међу њима су Тихомир Станић, Стојан Дечермић, Војо Бабић, Стефан Бундало, Марко Макивић, Марко Мисирача, Срђан Секулић, Рајко Марчета, Дадо Ћосић, Горан и Гаврило Буразор, Дејан Лазић па до најмлађе генерације коју чине Биљана Чекић и Рајко Лукач, главни ликови у филму „Дара из Јасеновца”.

И глумац Стефан Бундало је из овог краја.

Стефанови родитељи, Перица и Мирјана, нису веровали да ће он постати глумац:

„Сматрали су да ћу, после средње школе, свој животни пут пронаћи у нечем другом. Никако у глуми. Када сам отишао на пријемни испит, у Београд, сумњали су у мој успех. Али, ја сам у себе веровао, то је било пресудно,” каже за „Магазин” Бундало.

Теорију о Дубици, као глумачком расаднику, употпуњује и Марко Макивић, глумац позоришта у Суботици:

„Дубица је град с малим бројем становника, али с много талента.”

Срђан Секулић, такође глумац суботичког позоришта, приметио је да се након рата, идеја о студирању глуме, ширила у Козарској Дубици као епидемија. Додаје да заслуге за то има Драмски студио „Артист”, односно Гордана Батић и Маја Скробић, педагози у сталном трагању за глумачким талентима.

Ни Рајко Марчета, такође бивши члан „Артиста”, није био схваћен када је заговарао студије глуме, али то га није поколебало. Када је родитељима, Јасминки и Мирку, саопштио свој план, били су затечени, признао је да су у том часу више желели да он упише студије економије.

„Чак и приче да не би требало да се бавим овим послом мене су подстицале да трагам за својом глумачком звездом”, казао нам је Марчета, познат по улогама Крсте Буве у „Магарећим годинама”, Мајцена у „Путујућем позоришту Шопаловић” Народног позоришта Републике Српске, улози Мирзе у филму „Топ је био врео”…

Узор младим глумцима из Козарске Дубице били су старији, који су пре њих прошли трновитим путем, и заиграли на великим сценама у Београду, Загребу, Новом Саду, Бањалуци.

Међу њима су Тихомир Станић, рођен 1960. и Стојан Дечермић који припада међуратној генерацији.

Станић је детињство провео у Дубици, где је његов отац био учитељ. Још као дечак веровао је да ће бити глумац.

„Играо сам по сеоским приредбама које је мој отац Недељко, учитељ, припремао. У гимназији сам био у драмској секцији. На представе и приредбе долазио сам дању јер навече, из села Јохова, где смо живели, нисам имао превоз,” често је Станић говорио о животу у Козарској Дубици, где је осим глуме свирао бас гитару у групи „Луталице с Уне”.

Сећање на доајене глуме

И Стојан Дечермић пореклом је био из Козарске Дубице, у којој је рођен 1931. (умро у Београду 15. децембра 1992) Одрастао је на Уни, уз мајку Душанку, учитељицу, и деду свештеника, док му је отац Борислав играо у ондашњем позоришту Дунавске бановине у Новом Саду, а затим био управник позоришта у Панчеву.

Дечермић је на сцени Југословенског драмског позоришта играо у многим комадима, али и у филмовима, драмама и ТВ серијама Дечермићевој генерацији припадао је и Војо Бабић, глумац, сценариста и редитељ документарних и кратких филмова, рођен 1930. у Војскови код Босанске Дубице.

За крај да подсетимо да су у малом граду под Козаром рођени и Филип Цептер и народни херој Милан Тепић.

Нови дом за Литванку Карину

Дубицу је за свој нови дом одабрала и Карина (Чешујко) Брдар, литванска глумица и професорица на Академији глуме у Каунасу. Заједно са супругом Симом Брдаром, књижевником и филмским сценаристом, снимила је неколико документарних филмова о овом крају.

Теорија Стефана Бундала

 Глумац Стефан Бундало, у чијој биографији, осим позоришних представа су улоге у филмовима „Ми нисмо анђели”, „Доба невиности”, „Турнеја”, „Топ је био врео”, „Мали Будо” и многе друге, сматра да су се, у свету глуме, пронашли многи његови суграђани и вршњаци у Козарској Дубици. При чему је то град без позоришта, позоришне дворане, са скромним буџетом за културу. Његова теорија о Дубици као глумачкој престоници, ипак је логична:

„То је бег из сиве реалности поратног периода. Свака средина, без обзира на њену величину, може бити плодна за стварање ако у њој живе људи који не желе да се препусте учмалој свакодневици”.