Задржати и образ и публику
Жмурим само на притиске и претње, и верујем и даље да јавни сервис треба да буде на услузи грађанима и њиховим проблемима – каже уредница и водитељка „Београдске хронике“
„Тренутно нико не жели да новинари буду новинари. Сви желе само и искључиво навијаче, а навијање и новинарство не би смели да иду руку под руку“. Овим речима, искључиво, без задршке, разговор започиње Ана Манојловић, уредница и водитељка „Београдске хронике“ на РТС-у.
А на питање који јој је највећи изазов у раду на јавном сервису, подједнако одлучно одговара:
- Не навијати, а истовремено задржати и образ и публику!
Признаје нам да је тешко бити новинар који верује да је глас оних који се не чују и који мора да контролише рад оних који одлучују.
- Јер, ако желиш да не изневериш оне у чије име питаш, они које питаш се љуте. Додајте томе и оне који очекују да навијаш за оно у шта они верују да је једино исправно.
Борба је свакодневна, тврди. Али, да нема смисла, не би се борила. Жмури само на притиске и претње, и верује и даље да јавни сервис треба да буде на услузи грађанима и њиховим проблемима.
Није изгубила веру у идеале којима стреми и ту се ништа није променило током свих година од када ради на РТС. Једино што јој је искуство донело је да смањи степен емоција које уноси у њихово остваривање.
Манојловићева у даљем разговору за „ТВ ревију“ каже да су увек неопходни посвећенији, истрајнији, храбрији, креативнији и амбициознији људи, професионалци који ће радити у јавном интересу. Нажалост, наглашава наша саговорница, ти системи су троми, велики и са прилично ограниченим ресурсима да би такве људе наградили и задржали. Сматра и да треба подржати младе колеге да задрже ентузијазам и да се не уклопе превише.
- Искрено им поручујем: вреди се борити, јер сваки пут кад се нечији проблем заиста чује, осећате се добро и схватите да, ипак, има смисла.
За њу највећи покретачи управо су та посвећеност послу и ентузијазам.
Ана Манојловић такође са великим успехом води и подкаст „Аналогија“. У опуштеној атмосфери, уз кафицу, и без журбе са својим саговорницима отвара многе важне и одговорне теме, а све са циљем да се промовишу исправне вредности.
Сумирала је и годину за нама. Највише је брине такозвана „cancel” атмосфера у друштву. Или си наш или си њихов. Или навијаш или не постојиш, истиче.
- То у новинарству којем су мене учили не сме да постоји. Прво је већина представника градске власти престала да долази у емисију јер нисам склона договорима, него интервјуима. Онда су и поједини професори, стручњаци из различитих области, у једном моменту рекли „па није сад популарно ићи на РТС”. Када сам их питала да ли сам икада икоме бранила да смислено критикује и предлаже своја решења различитих проблема, говорили су да нисам, али да морам да их разумем. Е, брине ме то што их све мање разумем. Мислим да смо сви на истом задатку. Ако нам је циљ јак јавни сервис и уређено друштво у којем ће сви подједнако бити заштићени, зашто онда да пропуштамо прилике да томе допринесемо?
Претходна година ју је научила и да после нокаута не само да може него и мора да се устане. Себи и својима жели да година иза нас буде најгора до краја живота.
- Ако смо њу прегурали, све ћемо – додаје Манојловићева.
И за крај, будући да ради „Београдску хронику“ каже да у овој години жели да живи у Београду у којем ни од кога и ни од чега нећемо окретати ни главу, нити камере.
