Јужнокорејски научници развијају технологију која ће у будућности заменити пломбе и протезе

Зуби ће поново расти сами

(Printscreen/Instagram)

Оно што је донедавно звучало као научна фантастика, сада се истражује у правим лабораторијама, јер јужнокорејски научници раде на регенеративној стоматолошкој технологији усмереној ка обнављању зуба, а не на њиховој замени.

Уместо традиционалних метода које се ослањају на пломбе, протезе или имплантате, истраживачи се фокусирају на активирање сопствених репаративних механизама тела, циљајући матичне ћелије скривене у деснима, које код одраслих углавном остају неактивне.

Централни део иновације је посебан фластер са микроиглама. Он безболно допире до зубног ткива и испоручује биолошке сигнале који могу поново да покрену формирање глеђи и дентина, преноси Engineering.facts.

Ове структуре су кључне за јачину и функционалност зуба, а њихово поновно стварање без операције или бушења представља прави медицински пробој.

Технологија се још увек тестира

Научници су пажљиво модулирали биолошке путеве који су активни током раног развоја зуба, у покушају да „пробуде” ћелије које у одраслом добу природно спавају.

Иако се технологија још увек тестира, рани резултати у лабораторијским и животињским моделима показали су импресивне могућности.

Ако се потврди безбедном и ефикасном код људи, овај приступ могао би драматично да смањи глобално ослањање на стоматолошке интервенције и да направи револуцију у начину на који третирамо каријес, оштећења глеђи и зубну ерозију. Трошкови стоматолошке неге могли би значајно да опадну, што би посебно имало велики утицај на старију популацију и регионе са ограниченим приступом савременој стоматологији.

(Printscreen/Instagram)

Поред очигледних здравствених предности, истраживачи истичу и потенцијални друштвени и економски ефекат – смањење броја протеза и имплантата значило би и мању употребу вештачких материјала, смањење медицинског отпада и дугорочно одрживији приступ оралном здрављу.

Стручњаци, ипак, упозоравају да, иако су резултати обећавајући, још увек су потребна опсежна клиничка испитивања на људима и дугорочне анализе сигурности и стабилности нових зуба. Ипак, регенеративна стоматологија се брзо намеће као један од најузбудљивијих и најреволуционарнијих трендова у савременој медицини, у којем ће зуби можда једног дана сами израсти.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Uncle M (@unclemcreatives)

Фластер са микроиглама

Приступ се фокусира на активирање сопствених система поправке у телу уместо на коришћење вештачких материјала. Фластер се ослања на испоруку микроиглама како би безболно доспео до зубног ткива, циљајући матичне ћелије скривене у деснима. Ове ћелије нормално остају неактивне код одраслих, због чега се природни поновни раст зуба не дешава под нормалним условима.

Кључни део процеса укључује регулисање биолошких путева повезаних са развојем зуба током раног живота. Пажљивим модификовањем ових сигнала, истраживачи циљају да поново покрену формирање глеђи и дентина без операције или бушења. Ако се докаже безбедном и ефикасном у великим размерама, ова технологија би могла драматично смањити глобално ослањање на протезе, имплантате и пломбе.

Трошкови стоматолошке неге могли би значајно пасти, посебно за старије становништво и регионе са ограниченим приступом напредном лечењу. Стручњаци упозоравају да, иако су рани резултати обећавајући, и даље су потребна велика испитивања на људима и дугорочни подаци о безбедности.

Зуби су једно од ретких ткива формираних у два одвојена клицина слоја. Способност да се истовремено управљају сигналним механизмима оба како би израстао потпуно формиран, функционалан зуб, а да се не изазове рак код домаћина, је, благо речено, компликована. Претпоставља се да смо још најмање две деценије удаљени од тога да ово успемо да решимо.