Један дечак ми је поверио да је заљубљен
Глумци Светозар Цветковић и Бранка Шелић о феномену ове хумористичке серије и како их публика, поготово најмлађи, доживљавају
Екипа сада већ дуговечне хумористичке серије „Радио Милева“, коју је осмислио продуцент Неле Гарић, више се ни мало не изненађује подацима о гледаности. Недавну 193. епизоду пратило је више од милион гледалаца. У чему је тајна успеха? У ситним свакодневним размирицама станара зграде у Ранкеовој 12, али и њихова солидарност, слатке авантуре и снови о неком бољем животу препознали су гледаоци свих генерација, а понајвише у овим духовитим причама уживају најмлађи.
Гости РТС-ове „Београдске хронике“, глумци Светозар Цветковић и Бранка Шелић, који у „Милеви“ тумаче психијатра Марића и комшиницу Марту, рекли су да о успеху серије суде, пре свега, у непосредном контакту са публиком, посебно са најмлађима, који са нестрпљењем ишчекују сваку нову епизоду.
- Имамо сталне сусрете на улици и питања када ће бити нове епизоде. Знали смо да деца највише чекају наставак и надам се да их нисмо разочарали - истакла је Бранка Шелић.
Светозар Цветковић је навео да је број гледалаца импресиван, али да је успех серије најбоља потврда идеје од које се кренуло – да се од свакодневне, наизглед обичне приче, може направити серија за све генерације.
- То је да човек не поверује да толико људи у једном тренутку гледа нашу серију. Велики је комплимент за онога ко је дошао на идеју да се таква серија прави, укључујући продукцију РТС-а, а пре свега Нелета Гарића - напоменуо је Цветковић.
Као посебно занимљиво искуство издвојио је сусрете са децом, која често у потпуности поистовећују глумце са њиховим ликовима.
- Један дечак ме је питао да ли сам стварно неуропсихијатар или само глумац. После је хтео да се сликамо, а онда ми је поверио да је заљубљен и да не зна шта да ради. Ту видите колико људи замене идентитете нас глумаца – открива Цветковић.
После шест година снимања, екипа серије функционише као права породица, сагласни су глумци. Тај осећај, кажу, препознаје и публика.
- Ова серија је постала саставни део наших живота. Постали смо права породица – са успонима, падовима, свађама и великим задовољствима. Све оно што чини једну породицу која живи у истој згради - објаснио је Цветковић.
Сличан утисак има и Бранка Шелић.
- Зближили смо се и ушли у друге породице. Људи нас на улици доживљавају као да смо њихови – каже ова искуцна глумица додајући да је овај ангажман од почетка прихватила са радошћу, јер јој је одмах било јасно шта игра и са ким сарађује.
- Мој лик се заснива на реакцији, а ја много волим такве улоге. Касније су се сви ликови развили и добили много више простора.
Цветковић је објаснио да је за њега улога била излазак из зоне комфора.
- Нико ми раније није нудио такву врсту улоге. Редитељ Елмир Јукић ми је само рекао: „Поломи га“. Тражио је нешто што ми није било блиско, али сам пробао и схватио да и то може да функционише - навео је Светозар Цветковић.
Иако су ликови прецизно написани, простор за игру и импровизацију постоји, кажу глумци, пре свега током проба.
- На пробама волимо да се заиграмо, нарочито у групним сценама. Ако се деси нешто занимљиво, то остане. То је та колективна игра која је родила слободу - нагласила је Бранка Шелић.
За Светозара Цветковића управо је та слобода највећа вредност глумачког посла.
- Наш посао је најлепши на свету јер омогућава слободу. Када вам редитељ каже да имате слободу да нешто „поломите“ како желите, онда знате да ће из тога нешто настати. Кад се глумци добро осећају, и публика то осети - закључио је Цветковић.