Роберт Хук – енглески Леонардо да Винчи
Најпознатији је његов цртеж буве величине 30х45 сантиметара, на ком су приказани сви најситнији детаљи овог инсекта. Увеличан цртеж тог сићушног створења шокирао је читаоце оног времена, а неке даме су наводно падале у несвест
Енглески генијални научник Роберт Хук (1635–1703) мало је потцењен и у сенци свог славног сународника Исака Њутна иако је вероватно највећи научник експерименталиста и проналазач у интелектуалној и научној револуцији 17. века. Хук је био веома образован човек и изузетно надарен проналазач. Његова интересовања нису познавала границе и кретала су се од сликарства у младости, затим физике, практичне механике, микроскопије, астрономије, преко хемије, термодинамике, биологије и геологије, до архитектуре и поморске технологије, што неодољиво подсећа на његовог славног претходника Леонарда да Винчија. Хук је схватио да је науци потребна техника, односно мерни инструменти који су били неопходни да би се проширила људска перцепција. Његов превасходни труд је био усмерен на проналазаштво и експерименте, као и на побољшање већ постојећих мерних уређаја, где су његове мануелне вештине, познате још из детињства, дошле до пуног изражаја. Хук је говорио: „Желео бих да направим што више нових научних открића у циљу њихове непосредне практичне примене.”
Између осталих достигнућа, изумео је универзалну зглобну спојницу, која је данас важан склоп моторних возила. Независно од њега, ову спојницу је изумео и Кардано, па се ван англосаксонског света назива Карданова спојница. Сматра се, такође, проналазачем тзв. ирисне (покретне) дијафрагме (примена код фото-апарата), раног прототипа респиратора, усавршеног микроскопа, сидреног затварача и спиралне опруге, која је у часовницима омогућила прецизније мерење времена уместо раније коришћеног клатна, посебно на бродовима. Изумео је или побољшао метеоролошке инструменте као што су барометар, анемометар и хигрометар. Дефинисао је за материјале у домену еластичности закон који показује зависност силе од деформације и који данас уче ђаци и студенти физике и технике. У научном свету је позната кратка латинска изрека овог закона: „Ut tensio, sic vis” (Какво је истезање, таква је и сила.)” Одредио је реперне тачке термометра – тачку топљења леда и тачку кључања воде. Допринео је теорији топлоте и сагоревања, као и теорији гравитације, светлости и осцилаторним појавама и дао важан допринос биологији и палеонтологији. Много пре Дарвина, Хук је препознао да су фосили остаци древног живота.
У својству главног геодете и архитекте помогао је у обнови Лондона након куге и великог пожара 1666. године, пројектујући заједно са Кристофером Реном улице, зграде, Краљевску опсерваторију Гринич и споменик – камени стуб висине 62 метра у знак сећања на велики лондонски пожар. Помагао је познатом британском научнику Роберту Бојлу у проучавању физике гасова, при чему је конструисао вакуум пумпу коју су користили за своје експерименте са гасовима. С пумпом су остварили вакуум и показали да је ваздух неопходан за сагоревање и провођење звука.
Хук је био тип универзалног научника који се тада називао виртуозом и који је био способан да допринесе открићима од великог значаја у било којој области науке.
Најгенијалнија књига
Роберт Хук је рођен у Фрешвотеру, на острву Вајт у Енглеској. Након очеве смрти тринаестогодишњи Хук је послат у Лондон, где је кратко шегртовао код познатог сликара, а затим је учио у Вестминстерској школи, у којој је за кратко време проучио комплетну еуклидску геометрију. Студије је наставио на Оксфордском универзитету, а оне су му изузетно користиле иако није стекао диплому. Убрзо је постао асистент Роберту Бојлу, који га је препоручио за чланство у Краљевском друштву у Лондону, које је основано ради дискусије и промоције тема из природних наука. У лондонском Краљевском друштву надзирао је извођење експеримената, а потом је постављен за секретара тог друштва. На једном од састанака Друштва Хук је показао моћ свог новог конструисаног микроскопа. Он је први употребио реч „ћелија” (енгл. cell) да би описао шупљине налик на саће које је запазио док је под својим микроскопом посматрао исечак плуте. Реч „ћелија” је касније почела да се користи и за основне градивне јединице живих бића.
Хук је постао славан након што је 1665. објавио своје капитално дело Микрографија (Мали цртежи), које је задивило научни свет, а те године је постао и професор геометрије на колеџу Грешам и то је обављао до своје смрти. У делу Микрографија, које је, према историчарима са Универзитета Оксфорд, значајно и трајно утицало на свет науке налазе се многа изванредна научна запажања. Самјуел Пипис, познати писац дневника и Хуков савременик, назвао је Микрографију најгенијалнијом књигом коју је икада прочитао. У Микрографији се такође налазе прецизни, прелепи цртежи инсеката које је он сам нацртао на основу онога што је видео помоћу свог микроскопа. Најпознатији је његов цртеж буве, величине 30 пута 45 сантиметара, и на њему су приказани сви најситнији детаљи овог инсекта. Увеличан цртеж тог сићушног створења које понекад гостује на људима шокирао је читаоце оног времена, а неке даме су наводно падале у несвест када би виделе тај цртеж! Након што је упоредио увеличани врх игле са стварима из природе, Хук је написао: „Захваљујући микроскопу, можемо видети стотине примера игличастих завршетака који су и по неколико хиљада пута оштрији него врх игле.” Указао је на длачице, чекиње и клешта инсеката, као и трнове, кукице и длачице биљака. Како пише Encyclopedia Britannica, „захваљујући његовом микроскопу први пут је откривен свет живих организама невероватне сложености”.
Као математичар и физичар, Хук се најдуже бавио астрономијом. Имао је телескоп у колеџу у коме је предавао и, поред осматрања свемира, стално је радио на развоју телескопа. Открио је периоде ротације Јупитера и Марса и црвену пегу на Јупитеру. У својој Микрографији је приказао детаљне слике месечеве површине и покушавао је путем експеримената да објасни настанак кратера. Његова посматрања комета и планета омогућила су му да постави исправну хипотезу да гравитација утиче на сва материјална тела и да је гравитационо привлачење узрок кретања небеских тела по орбитама, при чему је то привлачење веће ако су тела међусобно ближа (закон обрнутих квадрата).
Хук се борио против Њутна око примата у откривању закона гравитације и око таласне природе светлости. Он је оптужио Њутна да му је украо идеје и често се упуштао у јавне дебате о томе. На једном састанку Краљевског друштва Хук је иронично захвалио Њутну што користи његове идеје. У тој њиховој научној утакмици, која је прелазила и у неакадемску свађу, победио је Њутн, јер је био концентрисан на одређени проблем и успео да хипотезе о гравитацији и кретању небеских тела први математички докаже. Њутн је био веома утицајна личност у Краљевском друштву, мада осветољубив и склон сталним ситничавим расправама и ароганцији. У писму упућеном Роберту Хуку, Њутн је написао чувену реченицу, веома цитирану у свету науке, којом је свој успех приписао претходним великанима у науци: „Ако сам видео даље од других, то је стога што сам стајао на плећима дивова!” Међутим, има мишљења да је Њутн овом реченицом истовремено желео иронично и увијено да увреди Хука, који је био неугледног изгледа: мршав, ниског раста и погрбљен. Роберт Хук је остао у Њутновој сенци упркос својој несумњивој генијалности, јер је расипао енергију и концентрацију на велики број различитих научних и техничких области и првенствено је био фокусиран на експериментални и проналазачки рад.
У заједничкој гробници
И поред бројних заслуга, остао је и у сенци Роберта Бојла, коме је припао примат у открићу закона о понашању гасова при сталној температури. Остао је и у сенци Кристијана Хајгенса када је реч о спиралној опрузи примењеној у сатовима. Дакле, Хук је био, како се данас у спорту каже, вечито други или вицешампион. Хук је умро у шездесетосмој години, али није имао среће ни после смрти. Сахрањен је у Цркви Свете Јелене у Лондону, али због реурбанизације гроб је ексхумиран и остаци тела су пренети у заједничку гробницу. Данас постоје споменици Хуку, кратер на Месецу и медаља названа по њему, али не и његово обележено гробно место!
Роберт Хук је био научник немирног духа и изузетне ширине, човек који је у времену рађања модерне науке оставио траг у многим гранама науке и технике. Иако је за живота често остајао у сенци својих славнијих савременика, Хуков допринос научној методи, експерименту, проналазаштву и разумевању природе остаје темељан и трајан. Данас, када је наука углавном колективни подухват, Роберт Хук је један од њених истинских пионира – истраживач који је свет посматрао кроз микроскоп, али видео, размишљао и стварао много дубље и шире.
