Узаврели мравињак у земљи младости
У главом граду, Даки, у саобраћају влада страховита гужва: аутомобили, тук-тукови, препуни аутобуси... На коју год страну да кренете, за 20 километара пута потребна су вам два сата вожње. Људи су свуда врло љубазни, насмејани и врло лепи
Никада нисам мислио, па ни планирао да отпутујем у Бангладеш. To није земља у коју долазе туристи, више овамо стижу људи вођени пословним интересом.
Тако се десило да је наша петочлана групица била својеврсна атракција за овдашње становништво, подједнако колико су они били занимљиви нама. Сви су стално желели да се сликају са нама. Буде вам све јасно кад чујете да овде живи 190 милиона људи, а годишње их посети само око 65.000 странаца! Људи су свуда врло љубазни, насмејани, спремни да помогну. Нема никаквог притиска да се нешто купи, врло је опуштено, нема ни нападне радозналости. Сви говоре бенгали, а тек понеко енглески.
Како су стекли независност
Бангладеш је најгушће насељена земља на свету. Дака, главни град, има више од 20 милиона становника. Зато је први утисак кад овамо стигнете да сте слетели у узаврели мравињак. У саобраћају влада страховита гужва у саобраћају: аутомобили, тук-тукови, препуни аутобуси, метро, железница... На коју год страну да кренете, за 20 километара пута потребна су вам два сата вожње.
После Другог светског рата британска колонија Индија је, уз много страдања, подељена на три дела: на западни и источни Пакистан као јединствену државу, где сада већински живе муслимани и на централни део, данашњу Индију, где већински живе хиндуисти. Међутим, већ 1953. су настали озбиљни неспоразуми, када је западни део Пакистана покушао да наметне свој језик, урду, источном делу земље где се говори само бенгали. Источни део се одупрео притиску. Дошло је до великих немира, било је погинулих. Настао је покрет Авами лига и 1971. дошло је до потпуног осамостаљења Бангладеша и одвајања од Пакистана. По томе се и наш хотел у Даки звао „71”. Главни град своје име дугује врсти локалног бубња који је врло популаран, а име земље значи: слободни Бенгал.
Касније, 21. фебруар, дан великих страдања, прихваћен је у УН као Дан матерњих језика целог света.
Обишли смо лепу, стару џамију из претколонијалног доба, а успут смо видели и новију. Били смо и у врло посећеном хинду храму, а верске хинду церемоније одржавају се и на улицама. Улице старе Даке, уске и кривудаве, стално одјекују од трубљења возила. Препуне су трговина, огромних робних кућа, све у њима продаје се по багателним ценама. Има врло квалитетне робе: текстила, коже, злата... Трговину златом држе Индуси.
Архитектуру старе Даке одликују и зграде из колонијалног периода, док су у новом делу елитни хотели и амбасаде, с много зеленила и паркова.
У дивној, Розе палати је сада музеј, а у њему и слика песника Рабиндранта Тагореа, који је пореклом из овог дела Индије. Град лежи на реци Ганг, која је овде широка око 800 метара. Ту је мноштво бродова, трајеката, врло је живо. Између две обале мноштво чамаца превози путнике, па смо и то пробали.
Стална врева и врућина
Посебна прича су богате зелене пијаце с огромном понудом ананаса, диња, лубеница, пиринча, кромпира, ђумбира, нудли... Пилетину продавци директно черече на простиркама. Срећом, воде има у обиљу и у локалним ресторанима где се све једе прстима. У време ручка, озбиљан је проблем доћи до стола. На трпези доминира пилетина, али има и говедине, јагњетине, рибе... Порције су сасвим пристојне по количини, храна је укусна, умерено љута, али можете да тражите и да вам јело не заљуте. Алкохолних пића нема. У хотелима има пива, а у понеком и одличних страних вина и свега другог.
Иако је све било узбудљиво, интересантно и ново, искрено смо признали да смо били сретни када смо се у повратку дочепали аеродрома. Прилично смо се уморили од сталне вреве и мноштва људи, по великој врућини и влази.
Чајем фарбају косу
Један обичај овде нас је изненадио, али смо се брзо навикли на призор мушкараца необичне боје косе и браде. На све стране по неки окер мушкарац! Много је мушкараца који фарбају косу или браду – чајем! Прве мушкарце које смо срели у тим бојама били су нам необични и живописни. Онда смо се распитали и сазнали за обичај.
Хинду Панам сити
У Панам сити или панам Нагар смо се упутили на излет с циљем да мало видимо и окружење око главног града. Реч је о градићу, заправо историјској четврти, улици дугој око 600 метара у којој се налазе 52 старе зграде. Подигнуте су по европским узорима, али су им прочеља, фасаде украшене на хинду начин. Дуго су биле су препуштене зубу времена, али се сада схвата њихов историјски значај и лепота, па их рестаурирају.
Школске униформе
Широм Даке, на свим значајнијим местима посетиоце пресрећу и поздрављају продавачице цвећа, често са децом. Бенгалци и Бенгалке потичу из десетак потпуно измешаних народа, и приметили смо да су врло лепи. Жене су посебно лепе, дотеране, у живописним одорама, било да су хинду или муслиманке, увек насмејане. И деца су изразито лепа, носе школске униформе.
